Антируска реторика на Западу се интензивира, а непријатељске активности на границама Русије се активирају. Тим речима руски министар одбране Сергеј Шојгу отворио је Конференцију о међународној безбедности у Москви.
Бројке говоре у прилог тим тврдњама. Шојгу је навео да је број војника НАТО-а у балтичким државама и Пољској нарастао на 10.000, а да је број НАТО војних вежби порастао. Такође, према његовим речима, све су динамичније активности ратних бродова НАТО-а у Балтичком и Црном мору.
Руски ловачки авиони подигнути су од јануара више од 25.000 пута како би пресрели стране војне авионе који су претили да наруше руски ваздушни простор, рекао је Шојгу.
Он је такође нагласио да амерички систем противракетне одбране представља фактор дестабилизације и подстицај за трку у наоружању.
Савремени свет налази се на прекретници и у њему се све више рачуна на војно решавање противречности, каже Шојгу.
„Претензије појединих земаља на изузетност подстичу на нову трку у наоружању“, додао је он.
Не може се порећи да су активности НАТО-а у Источној Европи попримиле размере које прете светском миру. Стога је једно од најважнијих питања данашњице на коју ће се страну прекретница преломити — да ли ка преговорима и одржању мира или ка војној опцији решавања политичких сукоба.
То је, према речима генерал-мајора у пензији Митра Ковача, питање свих питања. Ни креатори западне политике, пре свега САД и НАТО, нису сигурни до каквих резултата њихова политика и стратегија може довести, сматра он.
Оно што је сигурно је да, креирањем линија сукоба и криза од Источне Европе до Блиског истока и распоређивањем противракетног штита у Пољској и Румунији, САД немају искрене намере према Русији, каже Ковач, јер где год се гомилају војне снаге ту се рачуна са војном опцијом.
„Мислим да је сада у изгледу више војна претња, него озбиљна намера да се предузму било какве војне активности према Русији. Нормално да би алтернатива за цивилизован свет била дијалог, на чему стрпљиво инсистира Русија и предузима низ дипломатских мера да се такав сценарио и деси, а то би подразумевало да се и на терену покаже добра воља за преговарањем. То значи да би НАТО требало да повремено врши деескалацију и повлачење војних ефектива дуж замишљене линије сукоба“, каже Ковач.
Аналитичари криза у обзир морају да узму и економски рат, који су, према Ковачевим речима, предузеле Велика Британија и САД, преко ЕУ и НАТО-а, чији је циљ слабљење економске моћи Русије, а такође и медијски и дипломатски рат против Русије.
Питање куде иде свет је за војног аналитичара Александра Радића озбиљно, јер Запад и даље има намеру да капитализује технолошку, финансијску и војну предност коју има над Русијом. Међутим, неминовно је, како каже Радић, да ће у једном тренутку морати да се седне за преговарачки сто.
„Али процена је водећих сила Запада да Русија са ограниченим капацитетом покушава да одржи снажно глобално присуство и у Сирији, на Балкану и на разним местима света и да учествује у политичким процесима. Мислим да је Запад још у процесу потискивања руског утицаја да би се створила преговарачка позиција која ће бити повољна за западне силе у тренутку када се одлуче за то да разговарају са Москвом“, каже Радић.
Међутим, ни Москва, према Радићевим речима, не губи време. И она је недавно показала своје аргументе, који су много више од пуког симбола, попут испитивања нових балистичких ракета, новог противракетног система за одбрану Москве, система који уништава сателите, набраја Радић.
„Порука је јасна — Русија ће новац и ресурсе које има концентрисати у развој система који обезвређују најјаче адуте Запада, а то су безбедност сопствене популације и територија од евентуалног нуклеарног удара, надигравање америчког противракетног штита, уништавање сателита и заштита градова од пројектила лансираних са Запада“, каже Радић.
Ти системи могу да обезвреде стратешку предност Запада, тако да ће игра да се води даље, закључује Радић.
Ствари неће ескалирати у правцу војне конфронтације у појасу границе Русије са НАТО-ом, објашњава Александар Гајић са београдског Института за европске студије, нити ће се Америка директно умешати у сукоб у Украјини.
Амерички председник Доналд Трамп ће, према Гајићевом мишљењу, и поред свих притисака и ограничења којима је изложен, остати веран предизборним обећањима о покушају нормализације односа са Русијом.
„Очекујем да ће, и поред провокација које се дешавају, ситуација остати под контролом, да ће Русија бити прилично еластична и да неће дозволити да то прерасте у неке озбиљније инциденте. Са друге стране, мислим да ће Трамп успети да заустави притиске дубоке државе и либералних медија и да успостави бољу комуникацију на највишем нивоу“, каже Гајић.
Након састанка руског председника Владимира Путина и Доналда Трампа, који је већ најављен, може да се очекује смиривање тензија у додирном појасу Русије и НАТО-а, додаје он.
Међутим, политички и медијски сукоби и сукоби обавештајних агенција ће бити настављени, а нарочито ће бити настављени амерички покушаји спречавања реализације руских стратешких пројеката повезивања са ЕУ.
„Очекујем покушај озбиљне опструкције реализације ’Северног тока 2‘ и евентуално изградње крака ’Турског тока‘ преко Балкана. То су неке ствари где не видим да Трамп има жељу и вољу, а постоји велика жеља са америчке стране, нарочито нафтног лобија који га је и довео на власт, да се спречи руски продор на европско тржиште и да се, насупрот томе, потенцира прича о транспорту америчког гаса добијеног из нафтних шкриљаца и да ће се на том нивоу наставити то велико ривалство“, каже Гајић.
Када је Русија обзнанила да развија нове ракетне системе, обесмислила је и постојање америчког противракетног система у Румунији и Пољској, чиме су матиране офанзивне намере НАТО-а према Русији. Зато ће покушавати на друге начине, више примереним хладноратовској клими, да спрече пораст руског утицаја и да очувају свој утицај у Европи и на Блиском истоку, додаје Гајић.
Стога ће се наставити надигравање две силе у другим регионима преко „прокси“ играча.
Све у свему, општи закључак према Гајићевом мишљењу, јесте да сукоб Русије и Запада неће изаћи из оквира политичког, медијског и геостратешког сукоба и да неће прећи у војни сукоб. Међутим, на периферији сукоба, надметање ће имати могућности да поприми, преко посредника, озбиљније видове конфронтације.