Амерички председник је ставио потпис на Општу шему преференцијала. То значи да ће се од 22. априла, када тај реактивирани програм ступи на снагу, Србија опет наћи међу земљама које ће без царине моћи да извозе у Америку. Тако ћемо на велико америчко тржиште моћи да пласирамо око 5.000 производа.
Србија од 2.000. године, као и остале земље Западног Балкана, користи Аутономне трговинске мере, механизам Европске уније, који се обнавља сваких пет година и омогућава бесцарински извоз, пре свега прехрамбених производа. Последњи пут су те мере продужене крајем 2015. и важе до краја 2020. године.
Споразум о слободној трговини са Русијом потписан 2.000. године, који подразумева обострани бесцарински извоз производа, ступио је на снагу још 2001. године.
Србија, заједно са још пет земаља југоисточне Европе, од почетка 2007. године као део ЦЕФТА примењује мултилатерални Споразума о слободној трговини, којим су укинуте царине.
Наша држава с Кином од 2009. године има споразум о стратешком партнерству, који је 2016. прерастао у свеобухватно стратешко партнерство. Средином маја 2017. делегације две земље су потписале и Меморандум о утврђивању акционог плана за трговину и инвестиције у пољопривреди, по коме српски пољопривредници могу да извозе неограничене количине јагњећег меса, кукуруза, сувих шљива и резанаца од репе, а уговорен је извоз говедине, свињског меса и млечних производа.
Од 30. јануара ове године имамо и нови Споразум о слободној трговини између Србије и Турске, који омогућава бесцарински извоз 5.000 тона говеђег меса годишње на турско тржиште. Дефинисане су и квоте за извоз сировог и рафинисаног сунцокретовог уља, семена сунцокрета и појединих врста пекарских производа у Турску, а удвостручене су и квоте за извоз одређених врста смрзнутог поврћа и сувих шљива.
Шта за српску привреду и њене извознике значи сада актуелни пример америчких повластица и у којој мери је Србија те погодности до сада користила?
Саговорница Спутњика, саветник у сектору за међународне економске односе Привредне коморе Србије (ПКС) Марица Видановић, подсећа да Општа шема преференцијала (ГСП) представља меру трговинске политике коју САД одобравају према 140 земаља у свету. Највише се односи на средње развијене земље или оне које тек крећу да се економски развијају, како би на тај начин био поспешен њихов извоз.
Овај ГСП програм ће трајати до 2020. године, да би неки од око 5.000 производа са нула одсто царине могао да уђе на америчко тржиште мора да испуњава основни критеријум, а то је да је он минимум 35 одсто српски производ. Други услов је да роба мора да иде директно из Србије према купцу у САД, објашњава Видановић. Све остало је, како каже, на договору српског извозника и америчког купца.
Видановићева, која већ више од десет година прати привредну сарадњу Србије и САД, истиче да је највећи допринос тог програма што српски извозници са нашим производима могу бити конкурентнији и ценом прихватљивији за америчке купце.
Она подсећа да Србија има погодност извоза без царине у САД од 2005. године, од када са том државом има потписан споразум о најповлашћенијој нацији у трговинском смислу. Напомиње уз то да се ГСП програм никада не укида, већ да његов истек важења може бити периодичан.
Прошли пут смо за његово активирање чекали више од годину дана и о томе одлучују и Конгрес и Сенат САД, а указ потписује сам председник, објашњава представница ПКС-а. Овај последњи је истекао 31. децембра прошле године и, како каже, ово је први пут да се за тако кратко време активира његово поновно стављање на снагу.
На питање колико смо искористили погодности које су нам пружене, Видаковић каже да је искоришћеност ГСП-а 2017. године порастао, али да није максимално искоришћен и да се његова искоришћеност креће између педест и шездесет одсто.
„Највише се извозило воће и поврће, односно производи прехрамбене индустрије у свакој фази обраде, смрзнуто или конзервисано, био-храна, зачини, супе, сушено поврће. На основу досадашњег искуства, видели смо да амерички купци имају велико интересовање за дрвно-прерађивачку индустрију, највише за намештај од пуног дрвета. Текстилна индустрија им је врло интересантна, ИТ индустрија у смислу услуга, због веома едуковане радне снаге“, указала је саговорница Спутњика.
Она напомиње да је тржиште САД врло карактеристично. Захтева велике капацитете, посебну дораду маркетиншке амбалаже, постоје закони који морају да се испрате када је у питању налепница, односно приказ састава самога производа. Уз то, када се извози храна у САД, мора да се поднесе документација како би се добио сертификат посебне америчке агенције која чекира све што је у домену хране, препољопривредних производа, живих животиња, медицинских апарата, лекова, дувана и алкохола. Сваки улазак такве робе у САД мора проћи кроз ту агенцију, објашњава Видановић.
Она, међутим, напомиње да то није посебна препрека.
„Чак ни трошкови транспорта до САД више нису препрека јер је отворена директна авио-линија из Београда за Њујорк која подразумева и превоз терета, тако да не постоји ниједна врста препреке која би могла да спречи наше привреднике да размишљају о извозу на америчко тржиште“, наводи Видановић.
По њеној оцени, оно што нам недостаје је већа видљивост Србије на тако великом тржишту. Недостаје наступ на великим сајмовима, где наши произвођачи могу да дођу у директан контакт са америчким купцима и дистрибутерима, јер тај директан контакт, сматра она, ништа не може да замени. Поготово што је америчка привредна комора специфично организована, другачије него наша и коморе у Европи.
Вредност укупне спољнотрговинске размене Србије и САД у у 2017. износила је нешто више од 570 милиона долара.
„Наш дефицит је био око 40 милиона долара, али је карактеристично да је српски извоз 10 одсто порастао и да се Америка као наша извозна дестинација налази на 19. месту по вредности српског извоза. Увезли смо робу за око триста милиона долара и тај увоз је у прошлој години седам одсто мањи на годишњем нивоу“, истакла је Видановићева.
На питање да ли се ГСП програм који се односи на 140 земаља посебно продужава са сваком земљом појединачно, она каже да САД по аутоматизму стављају на снагу програм преференцијала.
А да ли постоји могућност да се некој земљи укине програм повлашћеног извоза? Видановић каже да то све зависи од Конгреса и Сената САД. То су њихова унутрашња питања која се тичу сагледавања заштите њиховог тржишта — онога што се појављује на њему и заштите конкурентности и њихових домаћих произвођача. То је њихово унутрашње питање на које ми не можемо имати никаквог утицаја, истиче представница ПКС-а.
„Наравно, на тржиште једне од најмногољуднијих нација, на једно од највећих тржишта, мора се наћи добар канал за пласирање производа. Из мог досадашњег искуства, све што се пласирало на америчко тржиште нашло је крајњег купца, односно крајњег корисника“, закључила је Видановићева за Спутњик.
Чињеница да смо те погодности бесцаринског увоза на тржиште САД искористили тек са половином потенцијала само је потврдила да нам извозне повластице не мањкају, него производи за тако велико и захтевно тржиште. Као уосталом и у случају осталих сличних споразума са великим светским економијама.
