Та паралела иде све до доказних материјала, будући да је и Клифордова, баш као својевремено Левински са Клинтоном, сачувала хаљину коју је носила на састанку са америчким председником Доналдом Трампом још 2006. године и која би могла да послужи као доказни материјал у истражном поступку.
Иначе, тренутна ситуација по том питању је да је амерички ФБИ извршио претрес канцеларија дугогодишњег Трамповог адвоката Мајкла Коена и запленио му документа која су повезана, између осталог, и са новцем који је он исплатио Клифордовој, тачније тих 130.000 долара како би ћутала о сусрету са америчким председником.
Тим поводом се одмах огласио и лично Трамп, који је претрес оценио као срамотни чин, да представља „лов на вештице“, те је тим специјалног саветника задуженог за истрагу о руском мешању у америчке председничке изборе 2016. године окарактерисао као најпристраснију групу људи и поновио свој став да генерални тужилац Џеф Сешнс није требало да се изостави из надгледања истраге Роберта Милера.
Александра Борисова са Института за међународне односе и економију Руске академије наука мишљења је да је посреди далеко комплексније питање, али да је суштина проблема то што је практично читав амерички естаблишмент против Трампа и на све могуће начине покушава да окрене и народ против председника.
Из тог разлога, како оцењује, сведоци смо како се нижу скандали за скандалом, али је поента да естаблишмент покушава да објасни да је све било учињено погрешно, а да су сами избори били непоштени. Исто се дешава и овде сада, додаје, са сексуалним скандалом — ово је покушај компромитовања председника.
Истовремено, указује Борисова, треба правити разлику између случаја са Клинтоном, утолико што је читава његова администрација, па и читав естаблишмент, покушавао да сачува „образ“ председника. „Покушај импичмента није био проузрокован због самог сексуалног скандала, већ зато што је сâм Клинтон као председник самог себе компромитовао – док је у случају са Трампом ситуација другачија, као да сами говоре да су направили погрешан избор.
Политиколог Дмитриј Јуријев на ову причу гледа на парадоксалан начин, јер тврди да смо сви сведоци трансформације спољне политике САД, као и остатка света, која све више личи на општи циркус — пред нашим очима се одвија деградација америчког и западног политичког стила у колосалним размерама.
„Сада испада да су различити секс скандали које председници имају са којекаквим дамама сумњивог морала постали више него мејнстрим. Ово је ситуација када се може претпоставити да су људи способни да започну и нуклеарни рат, како би прикрили своју огољену задњицу“, примећује Јуријев.
Он додаје и да смо сви ми сведоци пропадања Запада какво је Шпенглер предвиђао тек за наредних 200 година — „нажалост, сумрак ове цивилизације се дешава данас и сва ова дешавања излазе ван оквира претходно важећих конвенција и представа о добром укусу“, истиче Јуријев.
Иако су многи били мишљења да је Клинтон свој скандал са Моником Левински покушао да „испегла“ акцијама у свету, те да је бомбардовањем Југославије желео да замаже очи јавности, стручњак за САД Михаил Синељников Оришак ипак тврди да је у Трамповом случају посреди пука случајност, јер се у целој овој „заврзлами“ пре свега поставља питање коме би цео овај скандал ишао у корист.
„Везу треба тражити у унутарполитичким питањима у САД. На пример, претње које је Трамп упутио сиријском режиму да ће одговорити на коришћење хемијског оружја у Дамаску, умногоме подсећају на прошлогодишње ракетирање сиријске авио-базе због хемијског напада у Идлибу. Тада је рејтинг Трампа поскочио, а та његова одлучност дојмила се и његовим истомишљеницима и противницима. Ако сад Трамп поново удари по сиријском лидеру Башару ел Асаду, мислим да ће наићи на велику подршку америчке јавности“, истиче он.
Говорећи о паралели између Трампа и Клинтона, Синељников је мишљења да се овде не ради о истој ствари, јер је Клинтону стављено на терет то што је лагао јавност у вези са Моником Левински, а не сâм сексуални чин. Клинтон је, оцењује он, говорио да је са правне тачке гледишта говорио истину, будући да се орални секс тада није сматрао сексуалним узнемиравањем, односно та ставка није била прописана законом.
„Самим тим, Клинтон и даље сматра да није слагао ништа. Међутим, са Трампом је ситуација мало другачија. Не мислим да ће ова прича да прерасте у нешто веће, у неки још већи скандал. Мислим да је све ово само пука случајност“, закључује.
