Свој текст у „Вашингтон посту“ Кларк је започео подсећањем да је прошло више од 20 година откако је са Ричардом Холбруком преговарао о окончању рата у Би Хи, откако је НАТО помогао да се заустави етничко чишћење на Косову.
„Данас, три западнобалканске државе (Хрватска, Албанија и Словенија) постале су чланице НАТО-а. Хрватска и Словенија су постале чланице ЕУ. Косово је сада независна нација“, написао је Кларк и додао да већина Американаца и Европљана сад мисли да су брутални конфликти на Балкану прошлост.
„Нажалост, то је далеко од истине. Стални политички конфликти етно-религиозног карактера константно прете да метастазирају у међунационалну кризу, што би тај регион учинило примарном метом за мешање страних сила“, навео је Кларк.
Оптерећен слабим институцијама државе, економском стагнацијом и неразвијеном демократијом, Балкан је предмет интереса насилних џихадиста који траже регруте за терористичке организације, али и прљавих игара које спроводе Русија, Турска, али и Кина.
„Да ствари буду горе, регион пати од запостављања демократије која је била инструмент за привођење ратова у бившој Југославији крају. Верујући да демократска будућност Балкана лежи у чланству у ЕУ, САД су одговорност за Балкан предале Бриселу. Међутим, инертност ЕУ оставила је Босну, Србију, Црну Гору, Косово, Албанију и Македонију у дугом чекању у реду. А док САД и ЕУ спавају, други делају“, истиче Кларк.
Према његовим речима, на Балкану Кремљ већ одавно повећава свој утицај, радећи на томе да порасту анти-ЕУ и анти-НАТО ставови. Осим тога, наставља Кларк, Руси подржавају екстремистичке групе, потпирују ватру и хушкају православце против муслимана, свесно изазивајући раст тензија које су већ узроковале ратове на простору бивше Југославије деведесетих година.
„У међувремену, Турска и заливске земље снажно инвестирају у Западни Балкан. Турска је трећи највећи страни инвеститор у Босни, а лидер водеће босанске политичке партије одлази регуларно у Истанбул и састаје се са све више ауторитарним лидером Ердоганом“, истиче бивши командант НАТО-а.
Он још помиње и да Саудијска Арабија даје значајно много новца који се троши за изградњу џамија, али и за давање инструкција локалним имамима. Кларк такође напомиње и да је од око хиљаду страних бораца у такозваној Исламској држави, колико се процењује да их има, највише дошло са Косова и из Босне.
Ту је још и Кина, која такође себи озбиљно крчи пут на Балкану, кроз иницијативу „Један појас, један пут“, каже Кларк. „Дакле, јасно је — САД и ЕУ морају да остану посвећене Западном Балкану“, сматра Весли Кларк.
„Озбиљан план за укључења Балкана у ЕУ требало би да подстакне државе тог региона да спроведу неопходне економске и политичке реформе, повећају сарадњу и реше растуће међуетничке тензије. Наравно, такве активности морају да имају подршку код грађана, како би могле да буду спроведене. То јесте изазов за регион који је и данас оштро подељен у ставовима према институцијама попут НАТО-а“, истиче он.
Он каже и да би чланство у НАТО-у Србима, који су много наклоњенији Русији и против су Алијансе, могло бити прихватљиво, ако се увеже с постизањем стабилности целог региона.
„Имамо много инструмената на располагању да одвратимо Балкан од пузајућег кретања према нестабилности. Осигурајмо да се огромна инвестиција коју смо направили у турбулентном региону не уруши. Морамо обновити наше опредељење за успех Западног Балкана. Морамо да помогнемо дрхтавим демократијама овог региона да достигну свој пуни потенцијал“, закључио је Весли Кларк у ауторском тексту за „Вашингтон пост“.
Б92
