Србија неће признати независност Косова и Метохије, пружиће пуну подршку учешћу Срба у раду привремених институција у Приштини и противиће се формирању војске Косова, наводи се у нацрту Стратегије националне безбедности и нацрту Стратегије одбране, које је објавило Министарство одбране.
У документу се наводи да се Србија залаже за дословно и доследно спровођење свих постигнутих договора у оквиру Бриселског споразума, као и да ће активним радом у међународним организацијама и билатералном сарадњом тежити да спречи чланство и афирмацију једнострано проглашене независности КиМ у међународним организацијама, посебно у УН.
У Стратегији се истиче да се Србија залаже за несмањено присуство Кфора и да се противи промени мандата и трансформацији наоружаних формација, која се називају „Косовске снаге безбедности“, јер би се тиме дестабилизовала ситуација и нарушила безбедност у региону.
Професор Међународног права на Универзитету у Косовској Митровици Дејан Мировић за Спутњик каже да му овај документ не делује као стратегија, већ као опис садашњег стања. Највише збуњује чињеница да ће Србија истовремено учествовати у раду косовских институција, а бити против формирања војске Косова, каже Мировић.
„Ако се иде на испуњавање Бриселског споразума, у коме нема Резолуције 1244, а с друге стране помиње Кфор, ја сам помало збуњен том стратегијом с правне тачке гледишта, не коментаришем је политички. Велика је грешка што у Бриселском споразуму нема Резолуције 1244, а с друге стране, Кфор је формиран на основу ње. Такође, учествује се у институцијама тзв. државе Косово, али смо против војске, истичемо сарадњу с ОДКБ-ом, а идемо ка ЕУ, ја за такав случај не знам“, каже Мировић.
Коментаришући чињеницу да је Стратегија представљена у тренутку када је Приштина предложила „Платформу за финализацију политичког дијалога са Београдом“, која предвиђа да се разговори са Србијом заврше признавањем тзв. државе Косово, Мировић каже да му Стратегија Министарства одбране не делује као чврст став државе после иступа Рамуша Харадинаја, већ као одбрана од притисака Запада.
„Попустили смо што се тиче Бриселског споразума, даље стварно не можемо. Ово ми делује као нешто што говори да је Србија, нажалост, дошла у ћорсокак, после пет година примене Бриселског споразума, да се то констатује у Стратегији. Елементи повезивања са Русијом преко ОДКБ-а убацују се као нека врста претње, ево, ми можемо и нешто друго да урадимо, овај сегмент тако делује. Генерално, не доживљавам Стратегију као офанзивни документ, већ као врсту очајничког позивања на нешто што је већ уређено и нешто што је немогуће да српска власт уради у овом тренутку“, оцењује Мировић.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић такође оцењује да Стратегија не доноси ништа ново, већ да заправо потврђује досадашњу политику Србије. Међутим, он сматра да је документ за нас од изузетног значаја, јер је евидентно да је Србија под снажним притиском да одустане од садашње политике и да прихвати косовску независност. Београд овим документом поручује да није потписао капитулацију и да то неће учинити, каже Анђелковић за Спутњик.
„Јасно је да ће Београд наставити да брани своје позиције на начин који је једини рационалан — да будемо чвршћи у одбијању прихватања оног што је против наших интереса, али да не улазимо у конфронтације са западним силама и да не изазивамо нове несреће. То је добар приступ, за разлику од наше честе склоности да идемо у крајност, било црну, било белу, да одбијемо била шта, изазовемо притиске и на крају прихватимо све што нам се сервира. Прича о крајности није реална, јер Србија није у ситуацији да се војно супротстави онима који су на њу извршили војну агресију ′99.“, каже Анђелковић.
Он додаје да с друге стране имамо моралну обавезу према прецима и према потомцима да наставимо да бранимо Косово на рационалан начин, те да Стратегија то потврђује.
Коментаришући део документа који предвиђа наставак сарадње са ОДКБ-ом, Анђелковић подсећа да Русија никада није вршила притисак на Србију да се определи против Запада, зато што је свесна наше геополитичке позиције.
„Мислим да је ово позиција где ми остајемо на курсу сарадње и са ОДКБ-ом и са НАТО-ом врло рационална. Она и јесте порука НАТО-у да ми можемо да се окренемо, ако будемо гурани у ћорсокак и не буде нам дата било каква алтернатива, што јесте опасно за нас и не треба ником. То је и могућност излаза из тешке ситуације“, објашњава Анђелковић.
Иначе, о нацрту Стратегије која се састоји од два документа, до 15. маја спроводи се јавна расправа, у којој учествују представници државних органа, стручна јавност, али и сви заинтересовани. Текстови оба нацрта биће објављени на округлим столовима и стручним расправама у Новом Саду, Нишу и Београду.