Макрон у посети америчком председнику Доналду Трампу види шансу да Француска постане главни посредник између САД и Европске уније, док Меркелову током предстојеће посете Вашингтону највероватније очекује знатно хладнији дочек, наводи аутор текста.
Један од главних проблема који постоји између САД и ЕУ тиче се трговине. Трамп сматра да је предност Немачке у трговинском билансу знак неправедних трговинских односа двеју земаља. Економија Немачке зависи од извоза, због чега она може да изгуби у случају сукоба са САД, сматра аутор текста.
Немачка је највећи извозник челика у друге земље Европске уније, због чега Берлин жели да се његова предузећа ослободе нових намета за челик и алуминијум које су САД недавно увеле.
Европа прети Сједињеним Државама да ће увести идентичне намете на увоз пољоприведних производа, одеће и мотоцикала. Немачка се, уосталом, нада да до тога неће доћи и покушава то да реши преговорима.
Она не само да је спремна да иде на уступке у трговинској сфери него, на пример, изражава скепсу поводом планова Европске комисије за промену система плаћања пореза за компаније које се баве дигиталним технологијама, као што су Гугл, Амазон, Фејсбук и Епл, наводи аутор.
Немачка је ову реформу првобитно свесрдно подржавала, али је сада, у знак добре воље, спремна да одустане од тога, након чега ће од тога вероватно одустати и Европска унија.
Стратегија Немачке има своја ограничења. На пример, Немачка не доноси одлуке сама, него унутар ЕУ, и чак и ако Берлину успе да осигура укидање пореза за технолошке гиганте, то неће бити довољно да се умири Трамп, пише „Стратфор“.
Проблеми у односима САД и Немачке тичу се и трошкова за одбрану: Немачка троши 1,2 одсто, а САД траже два одсто БДП-а. То ствара контраст с Француском, која не само да на одбрану троши 1,8 одсто свог БДП-а, него сматра војно присуство у иностранству једним од стубова своје спољне политике.
Та разлика била је посебно видљива током последњег ракетног напада у Сирији, у којем је Француска учествовала, а који је Немачка само подржала.
Сирија ће, према речима аутора текста, бити једна од кључних тема предстојећих преговора: Меркелова ће вероватно покушати да буде посредник између Русије и САД, док ће Макрон покушати да наговори Трампа да не повлачи америчке снаге из Сирије.
Француски лидер би желео да добије гаранције да САД неће престати да помажу његовој земљи у бројним операцијама у Африци.
Као главне теме тих сусрета наводе се, такође, Русија и Иран. Америчке санкције могле би негативно да утичу на европске компаније, због чега ће Меркелова, како претпоставља аутор текста, тражити од Трампа да из тих мера изузме немачке компаније које активно сарађују с руским партнерима. Немачки пословни лоби већ је тражио од Берлина да га заштити од америчких санкција.
За разлику од Немачке, ситуација у Европи, иако је сложена, Француској отвара нове стратешке могућности. Захваљујући „брегзиту“, Француска може да покрене дубљу војну интеграцију Европске уније којој Париз одавно тежи.
Француска настоји и да сачува добре односе с Великом Британијом, што се види из споразума о сарадњи у области глобалне безбедности, имиграције и борбе против тероризма.
„Брегзит“, такође, даје Француској могућност да постане мост између САД и Европске уније. Тиме се дуго бавила Велика Британија, али ће изласком из ЕУ изгубити ту позицију.
Париз је уверен да ће то учврстити његову позицију у свету, а хладни односи Меркелове и Трампа само повећавају те шансе, наводи аутор текста.
Критику Трампа на рачун НАТО-а Француска види као могућност да се учврсти политичка и стратешка аутономија Европе. Поред тога, ситуација омогућава Паризу да ојача свој дипломатски утицај у Африци и на Блиском истоку.
Између Француске и САД постоје поводи за раздор, али у последње време Париз ипак успева да искористи могућности које отвара Трампова администрација и вероватно ће се то догађати и убудуће.
Немачка, међутим, треба да се потруди да делује тако да њени трговински спорови са САД не утичу на њену сопствену економију, закључује аутор „Стратфора“.
