Председник Србије Александар Вучић боравиће 7. маја у Анкари на позив председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, а 8. маја ће посетити Москву и разговарати са председником Русије Владимиром Путином.
Колики је значај ових посета? Шта би могле да буду теме тих разговора? Могу ли ови разговори да се одразе на тешко косовско питање?
Истиснути америчку доминацију
Посете Анкари и, пре свега, Москви, према мишљењу аналитичара Драгомира Анђелковића, од огромног су значаја за Србију и то како појединачно, тако и у контексту руско-турске сарадње. Понаособ Србија има озбиљну економску сарадњу са Турском која јој је партнер у разним областима, подсећа Анђелковић, а кад се ради о Русији, она јој је стратешки партнер од војне сфере, међународних односа, па до енергетике.
„Докле год смо ми на Балкану били у сенци америчке доминације, било нам је веома лоше. Америка је наметала свој светски поредак примењен на Балкан, поступала је идеолошки, не размишљајући много о конкретним решењима за балканске народе, чак и оне који су јој били партнери, а камоли за оне које је перципирала као проблем, а то су Срби“, констатује Анђелковић за Спутњик.
Зато је за Србију, указује тај аналитичар, од прворазредног значаја да се америчка доминација истисне неком врстом сарадње Русије и Турске, јер Русија има могућност да буде и заштитник и стратешки партнер православних народа, Срба пре свега, и нема веће претензије од тога.
„Русија нема намеру да било шта намеће као универзално решење за Балкан, за све народе, од Словеније до Албаније. Турска има интересе да развија парцијалне односе са муслиманским народима Балкана, са муслиманима у Босни и Херцеговин, са Албанцима и да наступа као нека врста њиховог ментора. Свакако, и Русија и Турска које разумно поступају, које траже компромисе, имаће разумевања и за народе који су им блиски. То нам омогућава да под кишобраном руско-турских односа и ми дођемо до неког компромиса и са Албанцима и са Бошњацима у Босни и Херцеговини“, резонује Анђелковић за Спутњик.
Докле год то радимо под западним покровитељством, тај аналитичар сматра да ништа нећемо урадити, јер Запад не жели решења, већ проблеме који му омогућавају присуство и доминацију, док Русија и Турска имају други приступ, који се огледа у томе да имају неку врсту интересних сфера, а да се онда у оквиру тога споразумевају народи који су им блиски.
Европска држава, а руски пријатељ
„Тако да за нас све ово има огроман стратешки геополитички значај. Друга димензија је енергетска. Русија и Турска су далеко одмакле са реализацијом ’Турског тока‘ или ’Јужног тока 2‘ који се наставља од Турске до централне Европе, преко Србије, чиме наша држава диже степен енергетске безопасности, безбедности, подиже економске капацитете где иду магистрални гасоводи и нафтоводи и ту се развија и привреда, и коначно, добија јефтиније тако важне енергенте као што је гас и чак добија таксе због његовог транзита и продаје даље“, указује и на тај аспект Анђелковић.
Александар Вучић редовно долази у Москву, и такви сусрети су подједнако важни како за Србију, тако и за Русију, констатује за Спутњик Александар Пивоваренко са Института за славистику Руске академије наука, додајући да није тајна да је руска традиција Дана победе, традиција параде, утицала на то како се овај датум обележава у Србији.
„Овај састанак је важан за српског председника, јер потврђује његово опредељење за што боље односе са Москвом. Истовремено, побољшање односа са Русијом ојачава позицију Србије кад је у питању њен дијалог са ЕУ. С друге стране, за Москву је важан долазак европског лидера, будући да су односи између Русије и Запада озбиљно пољуљани. Србија и даље подржава Русију када је реч о (не)увођењу санкција“, прецизира Пивоваренко.
Осим тога, Београд се није придружио хистерији око случаја „Скрипаљ“ и протеривања руских дипломата, увиђа Пивоваренко, то је јако важно, и наравно, Русија цени дипломатске потезе Србије.
„Међутим, све то не значи да нема нерешених питања, рецимо, у трговинским односима. Такође, није решено питање дипломатског статуса за особље у Хуманитарном центру у Нишу. Имамо одличне контакте на нивоу шефова држава и државног руководства, али када је реч о реалној сарадњи, постоји много тога што треба да урадимо. Битно је да се наши интереси поклапају“, напомиње Пивоваренко.
Компромис Срба и Албанаца уз помоћ Турака и Руса
Кад је реч о Косову, Драгомир Анђелковић наводи да Турска држи страну Албанцима, с тим што међу Албанцима данас постоји раздор на оне који су ближе Америци и на оне који су ближе Турској, док је с друге стране, Русија на страни Србије.
„И ту наступа оно о чему сам говорио, примењено на конкретан пример. Уз помоћ Русије и Турске Срби и Албанци могу да дођу до компромиса. Можемо да дођемо до поделе или неког решења које нам омогућава да заједнички функционишемо, а да ниједна стране не изгуби све, односно не добије све“, предвиђа Анђелковић.
Запад опет, с друге стране, не жели било какав компромис, жели проблем, жели како каже Анђелковић, темпирану бомбу која му омогућава да дигне Балкан у ваздух.
„Не мислим при томе на цео Запад, већ пре свега на англосаксонски део Запада који користи Косово као инструмент притиска и на земље региона, и на Русију, и на Турску, али и на Немачку. Тако да и кад је реч о Косову, ближи смо компромису кроз сарадњу Русије и Турске“, напомиње тај аналитичар.
Јасно је да ће Турска имати велики утицај на муслимане у Босни и на Косову и у будућности, као што је имала у прошлости, констатује Анђелковић, али је велико питање да ли ће тај утицај користити као подршку експанзионистичким и екстремистичким тежњама неких муслиманских кругова или ће га усмерити ка смиривању страсти и регионалном повезивању, тако да се бавимо економијом, а не да развијамо мржњу.
„Мислим да је Ердоган све ближи овом позитивном концепту, јер схвата да негативан концепт само користи онима који су пробали и њему да направе пуч у Турској, односно екстремним евроатланским круговима. Њима је потребан хаос на Балкану, а онда се лако преноси у Малу Азију и на друге просторе. Зато мислим да је ова посета битна и у том смислу да Ердоган пошаље праву, смирујућу поруку, поруку дијалога“, сугерише Анђелковић, говорећи о најављеном митингу турског председника у Сарајеву.
Запад не седи скрштених руку, већ је стално у офанзиви и против интереса Русије, у великој мери против интереса Турске, а да не говоримо о Србима, истиче тај аналитичар, па Београд својим деловањем само може да уради нешто добро себи у прилог.
„Све у свему, ова посета у пакету, од Анкаре до Москве, јесте даљи корак у нашој еманципацији од Запада и његове доминације, а с друге стране добијамо снажне геополитичке и економске полуге уз помоћ Русије и у некој мери Турске“, закључује Анђелковић.
