Наводи се и да би САД требало да подрже и став ЕУ да се нове чланице морају прилагодити политици Уније према Русији и да се Србија неће придружити док не призна Косово.
У извештају под насловом „Време је за акцију на Западном Балкану“, анализира се, како је објашњено, потреба за хитном и преломном акцијом САД и ЕУ како би се решила горућа питања и спречио потенцијални сукоб на Западном Балкану.
У кључним препорукама за америчку дипломатију кад је о Србији реч, у извештају се указује да „САД треба да обнове и ојачају односе са Србијом, највећом и најмоћнијом државом у региону“.
„Чланство у НАТО-у би требало да остане опција за Србију, али очекивања САД се морају ублажити историјским наслеђем војних операција Алијансе у региону, као и могућношћу гласног противљења Русије. Сарадња с НАТО-ом би требало да се настави, при чему би Алијанса требало да охрабри Србију да ограничи своје безбедносне везе с Русијом на трговину оружјем и обуку“, наводи се у препорукама.
Србија је у извештају описана као најутицајнија земља у региону, која „хода по дипломатској жици, истовремено се улагујући Русији и ЕУ“.
„Осцилирање политике ЕУ у погледу региона је, међутим, дало српским лидерима могућност да наставе са услишавањем руских молби, као што је успостављање квазивојног руског хуманитарног центра у Нишу“, пише у извештају, чији је један од аутора председник Института Исток—Запад и бивши амбасадор САД у Србији Камерон Мантер.
Указује се, међутим, и да европски лидери не могу да очекују од Србије да се одлучно посвети Унији уколико се чланство у том блоку и даље буде чинило далеким.
„Једном речју, ако Србија не може да седи на две столице, не може ни ЕУ“, истиче се у извештају.
Напомиње се и да ће чланство у ЕУ изискивати од Србије да се строго придржава политике ЕУ према Русији, укључујући санкције.
У препорукама упућеним дипломатији САД кад је реч о Косову, које је у извештају представљено одвојено од Србије, наводи се да би требало зауставити процес спорог уклизавања у замрзнути сукоб.
„САД би требало да подстакну ЕУ да дâ нови подстрек дијалогу Србије и Косова. Тај дијалог мора да доведе до тога да Србија призна Косово као независну државу. САД би требало да буду спремне да прихвате мере које усагласе стране као део нормализације својих односа“, стоји у препорукама.
НАТО би, указује се, требало да са Косовом ради на развоју малих, лако наоружаних, одбрамбених војних капацитета, а процес лансирања ових снага мора да обухвати дијалог Београда и Приштине, али да ни под каквим околностима Београд не би требало да ужива право вета у том процесу.
„КФОР би требало да остане на Косову, али трајна НАТО и америчка база у региону беспотребно би испровоцирала Србију и Русију и непотребна је“, напомиње се.
Такође се наводи да „ни Србија ни Косово не могу да очекују да ће постати чланице ЕУ ако се не усагласе у вези с нормализацијом својих односа. Та нормализација би донела материјалну корист региону. Србију би приближила ЕУ, а Косову омогућила да иде ка пуноправном чланству у УН и другим међународним организацијама“.
„Чланство у Интерполу би, на пример, омогућило већу сарадњу у сузбијању корупције и тероризма. Нормализација би омогућила и да КФОР, који укључује значајан број америчких војника, смањи своје физичко присуство и ангажовање. Уз то, трајање сукоба представља и трајну могућност за руски утицај на Србију“, додаје се у извештају.
САД би, стоји у извештају, требало да охрабре ЕУ да потврди да Косово остаје на веродостојном путу ка чланству, иако још много тога треба да уради.
„САД морају да јасно ставе до знања Србији да њен пут ка чланству захтева признавање Косова и разумевање да, кад се Србија придружи том блоку, не може да опструише евентуално чланство Косова у ЕУ“, наводи се у извештају.
У извештају се предочава да је Западни Балкан — Босна и Херцеговина, Македонија, Косово, Албанија и Србија — „поново подручје које забрињава због мањкаве унутрашње управе, економских изазова, међурегионалних етничких трвења и спољних утицаја“.
Пред раним знацима упозорења, овај извештај, како се наводи, пружа нови поглед на ситуацију и залаже се за координисани одговор, уводећи остварљиве политичке кораке, практичне под тренутним социо-економским условима.
Под поднасловом „Партнерства“, у извештају се наводи да САД не би требало да игноришу истинску вредност билатералних или мултилатералних партнерстава с мањом групом европских држава, а партнерство са Француском и Немачком, оцењује се, могло би бити нарочито корисно.
САД и ЕУ би, препоручује се у извештају, требало да се супротставе руском уплитању реафирмишући континуирану могућност за земље Западног Балкана да се придруже ЕУ, НАТО-у или и једном и другом, али и супротстављајући се манипулисању руских медија објективним алтернативним изворима информисања и подршком независним медијима.
Мешању Русије би САД и ЕУ требало да се супротставе и унапређујући сарадњу региона с напорима НАТО-а и ЕУ у промовисању сајбер-безбедности, као и анализарајући размере у којима други енергетски извори — укључујући амерички течни гас (ЛНГ) могу да послуже као изузетне алтернативе руским енергентима.
Такође, препоручује се да САД охрабре и учествују у дијалогу са ЕУ и Русијом, као део ширег напора како би се Русији сигнализирало да европске безбедносне границе, укључујући Балкан и активности НАТО на Балкану, нису усмерене на задирање у руске безбедносне интересе.
У закључку стоји да Западни Балкан има реалан и мерљив утицај на европску стабилност и безбедност.
Танјуг
