Маркс је за живота успео да окупи око себе групу истомишљеника који су признали значај његових теоријских радова. Након смрти постао је симбол лево-радикалног политичког покрета, који је током 20. века завладао у многим земљама.
Поједине Марксове идеје постале су део савремене културе, а друге су одбачене или заборављене.
Немачки мислилац је друштво посматрао очима сиротиње, али је своју пажњу усредсредио на само једну групу сиромашних грађана, а то су фабрички радници.
Марксистички режими у 20. веку претворили су слабе стране учења свог идеолога у пороке, обрушивши своје репресије на средњу класу: мали бизнис, свештенство и имућне сељаке.
Покушај да се обрне социјална пирамида, да се на чело друштва поставе најсиромашнији, није се оправдао. На почетку совјетске епохе је, на пример, довео до масовне емиграције квалификованих кадрова и до кадровске кризе у Комунистичкој партији СССР-а.
Без обзира на стотине хиљада жртава и неуспех реалног социјализма, марксистичке идеје тешко је избрисати из савремене културе. И даље их следе милиони људи, а многи чак и нису свесни да је на њих утицао Карл Маркс.
У чему је Маркс био у праву
Поједине марксистичке тезе популарне су и данас, а пре свега оне које се тичу хуманизма.
Доцент Московског државног универзитета Борис Межујев као један од позитивних делова Марксовог наслеђа наводи тежњу да економија буде човечнија, односно тежњу да човек не експлоатише човека.
„Друга снажна идеја марксистичког учења, важна и данас, јесте одбацивање расизма и социјалног дарвинизма. Ни једно ни друго нису карактеристични за руско друштво, што се може назвати позитивним резултатом суочавања наше земље с марксизмом“, каже руски филозоф.
Колективна одбрана права, укључујући социјална, такође је наслеђе Карла Маркса.
„Без заједничких дејстава у борби за животну средину не могу се решити еколошки проблеми, а то потиче од Маркса“, сматра социолог Борис Кагарлицки.
Према његовом мишљењу, оснивач комунизма је истински демократа. „Маркс се залагао за власт народа, а то што се изградња комунизма у СССР-у завршила неуспешно, последица је, поред осталог, мањка плурализма мишљења“, сматра Кагарлицки.
Поједине присталице Маркса све његове идеје сматрају исправним. Професор Московског државног универзитета Сергеј Черњаховски тврди: „Маркс је као Њутн. И дан-данас је актуелно све, и борба класа, и прерасподела вишка вредности. И приоритет материјалних односа над духовном надградњом“.
Шта Маркс није успео да види
Противници Маркса наглашавају да он у својој анализи није могао да предвиди нову тенденцију економског развоја друштва — прелазак на постиндустријски стадијум, због чега није јасно видео будућност.
Усредсредивши се на индустријски пролетаријат, мислилац је испустио из вида најважније.
„Један од главних Марксових пропуста јесте то што је своја очекивања везивао за фабричке раднике. Није могао ни да замисли да се револуција неће догодити тамо где их је било највише. Маркс је очекивао револуцију у индустријски развијеним земљама, а радници су победили тамо где се индустрија тек стварала“, објашњава публициста и политичар Николај Стариков.
Према његовом мишљењу, Маркс је посебно непрецизан био када је реч о Северној Кореји, у којој се комунистички режим који постоји и данас формирао много пре индустријализације.
„То је стварало проблеме севернокорејским левичарима на челу с Ким Ил Сунгом. Према учењу Маркса, на Далеком истоку револуција је прво требало да се догоди у Јапану и тек онда да се пренесе на мање развијене земље. Испало је потпуно другачије, тако да је било неопходно да се идеје севернокорејске националистичке идеологије подведу под марксизам, па чак и да се призна ограниченост марксизма у појединим питањима“, наводи доцент при Московском државном универзитету „Ломоносов“ Константин Асмолов.
Не уочавајући неке посебне револуционарне перспективе у Русији, Маркс није осетио да ова земља има комунистичку будућност и због тога се према њој односио негативно. „Има основа да се сматра да је он био непријатељски расположен према Руској империји. Није реч о некаквим расним предрасудама. Маркс је, напросто, у петербуршкој монархији видео велику конзервативну државу која омета социјалне промене. И није јој желео ништа добро“, објашњава Стариков.
Како је број револуционара у Русији растао, однос Маркса према тој земљи мењао се набоље. У Совјетском Савезу владао је Марксов култ. Након распада СССР-а, тај култ је нестао. А потом је успостављена равнотежа. Данас према марксизму симпатије гаји око трећине Руса, судећи према анкетама.
