Лалић сматра да се Турска не може приближити Балкану, што је, како каже, њен циљ, ако заобилази Србију. Додаје да су односи Србије и Турске пролазили кроз велике испите.
„Последњи је био 2013. године — чувена Ердоганова изјава у Призрену кад је рекао да је Косово Турска и да је Турска Косово, после чега је отказан трилатерални састанак. Анкари јесу приоритет БиХ, Албанија, Косово али је схватила да не може развијати односе на Балкану заобилазећи Србију“, каже Лалић.
Његов је утисак да су се председници на неки начин можда и прећутно договорили да не дирају спорна питања, али то не значи да она не постоје.
„То је очигледно питање Косова, које се не помиње у последња два сусрета, бар према ономе што је саопштено. Не треба се заваравати какав је став Турске према том питању. Анкара годинама у оквиру организације за исламску сарадњу води кампању и покушава да наговори све земље исламске конференције да признају Косово. Дакле, то питање остаје као велико оптерећење, али очигледно су и једна и друга страна схватиле да треба разговарати о темама у којима се може сарађивати, тако да ти односи стварно сад напредују“.
Перишић каже да је од лета 2016. и неуспелог војног удара очигледна промена спољне политике Турске и указује да та промена мора да се реализује и на Балкану.
„Зато је Ердоган практично одустао од оне реченице у Призрену и од тада више не помиње да је Турска Косово и да је Косово Турска. Та промена спољне политике и сарадња са Русијом је позитивна и за Србију, и то се осликава у доброј сарадњи са Београдом“, каже Перишић.
Он сматра и да су у Сарајеву због тога нервозни јер и даље очекују да ће се Турска вратити у, како каже, „западно јато“.
„Они се надају да ће Турска поново бити геополитички стожер Америке и носилац притиска на Русију, а самим тим и подршка у свим акцијама Сарајева према Републици Српској и према Србима у Босни и Херцеговини. Сада је непознаница да ли ће политичко Сарајево и даље слушати Вашингтон или ће полако и оно да мења своју политику као Турска“, истиче Перишић.
На питање колико је Турској стало до мирне Босне, Перишић каже да јесте и да то показује одлазак Вучића у Турску, али и одлазак Ердогана у Сарајево ван контекста конфронтације.
Лалић додаје да је за Турску важна уједињена БиХ у којој би Сарајево имало доминантну улогу.
„Нисам сигуран да ће се Турска одрећи те амбиције да то буде јединствена Босна у којој би доминантну улогу требало да имају муслимани, и она то ни не крије нити је икада крила“, каже Лалић и истиче да Анкари у том контексту није важно да ли ће у Сарајеву бити Изетбеговић или неко други.
Када је реч о утицају турско-српске сарадње на евроинтеграције, Лалић посебно истиче да је Анкара незадовољна извештајем Европске комисије који је, како каже, „најгори досад“.
„Досад се углавном говорило о стагнирању Турске у процесу приближавања, а сада се наводи да та земља крупним корацима назадује. Чак је ЕУ критикована зато што има мекши однос према Западном Балкану, пошто им није јасно зашто се земљама на Балкану пружа рука, за разлику од Турске“, каже Лалић и подсећа да је Турска чланица НАТО-а и да има изузетан стратешки значај на југоисточном крилу Алијансе.
На питање колико је Турској уопште стало до уласка у ЕУ, Лалић каже да му се све више чини да и не хаје много. Без подршке Француске и Немачке нема места Турској у ЕУ, и Турци су тога свесни.
„Макрон је поручио Анкари исто што и Саркози. Статус ’специјалног партнерства‘, што у Берлину говоре деценијама“, каже Лалић.
Да за Турску нема места у ЕУ сматра и Перишић, али истиче да нема ништа ни од уласка балканских земаља у Унију, што је Француска јасно поручила.
Када су у питању предстојећи ванредни парламентарни и председнички избори у Турској, наши саговорници су сагласни да ће победити Ердоган и његова партија.
„Ко год да победи биће султан, то је један потпуно нови систем“, каже Лалић и додаје да је Ердоганов највећи адут то што откад су расписани избори опозиција не може да се договори да ли може да има заједничког кандидата.
Перишић додаје да је Ердоганов главни противник Фетулах Гулен, али да је његов покрет забрањен и потпуно уништен.
