У ноти упућеној Влади Црне Горе наводи се да је испловљавање брода на који Република Хрватска има право власништва чин супротан добросусједским односима двију држава, односно својесврстан непријатељски чин који руши добре међусобне односе, док је од Малте дипломатским путем затражено да откаже гостопримство „’Јадрану‘ и његовој посади“.
Предузимањем овакве дипломатске акције званични Загреб очигледно најављује да ће убудуће у свакој прилици настојати да максимално отежа крстарење и коришћење школског брода Морнарице Војске Црне Горе у међународним водама. То се могло већ наслутити и према бројним медијским написима хрватских медија, који су прије само неколико мјесеци тврдили да је тамошњи министар одбране Дамир Крстичевић јасно поручио свом црногорском колеги Предрагу Бошковићу да је „повратак школског брода ’Јадран‘ један од темељних спољнополитичких приоритета Републике Хрватске према Црној Гори“.
Што се пак тиче одговора црногорске стране, он је у свим досадашњим епизодама хрватско-црногорских односа који су по правилу значили захтјеве хрватске стране према Црној Гори — било да се радило о питању Превлаке, номинације Бокељске морнарице за Унеско, или школског брода „Јадран“ — увијек били једнозначни, уз формулацију да та питања „не могу пореметити добросусједске и пријатељске односе Црне Горе и Хрватске“. Такође, готово по правилу, свако од тих „отворених путања“ се на крају завршавало задовољењем хрватске стране, односно попуштањем званичне Подгорице.
Како преносе поједини црногорски медији, хрватски извори наводе да ће хрватска страна сада „дефинитивно ићи на заоштравање односа са Црном Гором у вези са ’Јадраном‘“. Хрвати такође најављују да убудуће „неће бити комотне пловидбе брода изван црногорских територијалних вода“, док такође постоје и идеје да Хрватска „успори пут Црне Горе према ЕУ, док се не ријеши сукцесија војне имовине, а посебно статус ’Јадрана‘“.
До овог тренутка ни хрватска ни црногорска страна не желе да излазе у јавност на тему колико се до сада одмакло у питању спора око власништва над школским бродом „Јадран“. Хрвати своје право над једрењаком темеље на чињеници да је брод „Јадран“, који је био у саставу ратне морнарице бивше ЈНА, своју базу имао у ратној луци „Лора“ у Сплиту. Међутим, како је након избијања грађанског рата у СФРЈ између свих република бивше Југославије постигнут договор да се све наоружање и војне инсталације, које су се на почетку сукоба нашле на територији појединих република, могу сматрати и власништвом тих република, тако је и школски брод „Јадран“, који се у том тренутку затекао на ремонту у тиватском „Арсеналу“, остао у посједу Црне Горе.
Такође, ни Црна Гора није без озбиљних аргумената, а у прилог томе иде чињеница да је кроз своју осам деценија дугу историју брод „Јадран“ константно био везан за Боку и своју прву матичну луку Тиват, док са дуге стране нема ни говора о томе да Хрватска полаже озбиљније право у смислу финансирања и саме изградње брода, јер је сам брод највише финансиран од средстава прикупљених из Србије, док је највећу суму за изградњу из свог личног фонда приложио краљ Александар Први Карађорђевић.
Оно што би могло да забрине оне који са аспекта црногорских интереса проматрају читав случај свакако јесу нека претходна писања хрватских медија да је постојао одређени договор да брод „Јадран“ буде усидрен у Сплиту и да га користе и хрватска и црногорска морнарица, док би за сам брод било договорено бизарно решење да буде вођен као ресурс НАТО-а. С тим у вези би се и потоња протестна нота Загреба могла тумачити као додатан притисак на Црну Гору, да неки сличан овакав договор буде преточен у реалност.
У сваком случају, вођена претходним искуствима по питању Превлаке и кандидатуре Бокељске морнарице и културног блага Бокеља за Унеско, чини се да хрватска страна ни у случају школског брода „Јадран“ нема ниједан разлог да попушта, већ да само појача притисак, јер се актуелно црногорско руководство на концу увијек показало као кооперативно када су у питању хрватски интереси у Црној Гори. А такође, за разлику од Подгорице, до сада се показало и да се званични Загреб уопште не устеже од могућег дипломатског заоштравања са Црном Гором кад год процијени да су на коцки хрватски интереси.
