Мере против Русије је затражио Конгрес у оквиру војног буџета за 2018. годину.
Конгрес је затражио од председника реферат са планом „мера“ против руских чиновника који би могли да буду умешани у кршење Споразума о ликвидацији ракета средњег и малог домета, укључујући могуће увођење санкција и забрану куповине руских производа новцем из америчког буџета.
Москва тврдње да Русија одбија даље смањење нуклеарног оружја назива „манипулацијом“. Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров раније је изјавио да је руско руководство више пута потврђивало посвећеност обавезама према Споразуму и да није било никаквог нарушавања са руске стране.
Вашингтон је почео да оптужује Москву за кршење споразума још 2014, а у децембру прошле године Стејт департмент је запретио Русији економским и војним последицама. Медији су известили да је Бела кућа одлучила да уведе санкције руским компанијама и организацијама које су наводно пружале технолошку помоћ у развоју крстарећих ракета, које су забрањене споразумом.
Нови талас оптужби уследио је крајем прошле године, након обраћања Владимира Путина Федералној скупштини, током којег су представљене најновије врсте руског оружја, укључујући и ракете система „Сармат“, авијационоракетни комплекс „Кинжал“ и подводни дрон.
Москва негира све оптужбе, објашњавајући да је ново руско оружје у складу са свим претходним споразумима.
Аналитичари наводе да САД оптужују Русију за непоштовање договора, покушавајући да на тај начин себи отворе пут за излазак из Споразума о ликвидацији ракета средњег и малог домета.
„САД су заинтересоване да се повуку из тог споразума. С обзиром на то да су направили врло озбиљне измене у свом нуклеарном програму, то указује на могућност ширења употребе нуклеарног оружја. Сходно томе, за Американце је веома важно питање изласка из тог споразума, али се то чини на такав начин да се кривица свали на Русију“, сматра руски експерт Дмитриј Офицеров-Бељски.
Међутим, то није само питање обновљеног нуклеарног програма САД — такве акције су у духу спољне политике актуелне америчке администрације.
„Ово је веома карактеристична политика за Доналда Трампа. На пример, разматрало се питање напада на Северну Кореју, а у стварности, амерички председник, по свему судећи, није имао такве планове. По правилу, он врши веома јак притисак на међународног партнера да би створио добре услове за договоре. То је Трампов стил. Не знам да ли је то случај и сада, али донедавно се разговарало о могућем сусрету председника Русије и Америке Владимира Путина и Доналда Трампа, па не искључујем такву могућност. Сасвим је могуће да председник САД јача притисак на Русију, на основу своје идеје како треба водити међународне послове“, сматра аналитичар.
Истовремено, нагласио је експерт, разлози за увођење нових санкција Вашингтону су неважни.
„Генерално, америчка санкциона политика је ’скована‘ на дуже стазе. Американци никада не гледају на то као на инструмент тренутног дејства. То је покушај да се утиче на економски развој Русије у наредним деценијама. У том смислу, за САД није важан разлог због кога ће оне јачати санкције“, закључио је Офицеров-Бељски.
Москва је у априлу оштро критиковала извештај Стејт департмента о поштовању споразума у области контроле и неширења наоружања. Конкретно, Русија је навела да је распоређивање америчких копнених противракетних система „Егис ашор“ на бази ПРО у Румунији и планирано размештање тих система у Пољској најгрубље кршење Споразума о ликвидацији ракета средњег и малог домета.
Како је истакнуто, распоређивање америчке противракетне одбране може довести у искушење усијане главе у Вашингтону да учине опасне кораке заобилажења Савета безбедности УН, као у случају ракетног напада на Сирију, 7. априла 2017. године.
Министарство спољних послова Русије је тада навело да је последњих година покренута кампања невиђених размера за обнову свих компонената америчког нуклеарног арсенала, укључујући и нестратешко нуклеарно оружје на територији других земаља.
Како је наведено, САД планирају да у Европи распореде нове нуклеарне бомбе мање снаге, али веће прецизности. Са таквим карактеристикама знатно се смањује „праг“ употребе нуклеарног оружја.
Москва упозорава да ово нуклеарно оружје престаје да буде „политичко оружје“ и постаје „оружје на бојном пољу“.
Русија је такође упозорила да САД настављају да привлаче европске ненуклеарне земље НАТО-а да учествују у такозваним „заједничким нуклеарним мисијама“, које нарушавају чланове Споразума о неширењу нуклеарног оружја.
Те „мисије“ укључују елементе нуклеарног планирања и развој практичних вештина употребе нуклеарног оружја уз помоћ носача авиона, њихове посаде, инфраструктуре, аеродрома и копнених служби подршке ненуклеарних земаља НАТО-а. Москва истиче да је све то директно кршење чланова 1 и 2 Споразума о неширењу нуклеарног оружја.
Подсетимо, Споразум о ликвидацији ракета средњег и малог домета потписан је 8. децембра 1987. године током посете совјетског лидера Михаила Горбачова Вашингтону. Први пут је смањена употреба читаве класе ракетног наоружања домета од 500 до 1.000 и од 1.000 до 5.500 километара.
