„Сада је тешко судити о томе како ће се развијати догађаји… Ипак, сада је већ очигледно да ова одлука наноси озбиљну штету глобалној и регионалној безбедности и стабилности“, рекао је Лавров у интервјуу за аргентински лист „Кларин“.
Министар је нагласио да је Москва разочарана Трамповом одлуком о једностраном иступању из нуклеарног споразума с Ираном и обнављању санкција тој земљи.
„Овај потез је суштинско нарушавање како Заједничког свеобухватног плана дејстава, тако и резолуције Савета безбедности Уједињених нација 2231 из 2015. године, којом је тај документ одобрен. Вашингтон поново делује противно мишљењу већине држава света, искључиво у складу са сопственим интересима, грубо подривајући норме међународног права“, изјавио је Лавров.
Он је истакао да ће Техеран и „петорка“ међународних посредника остати привржени споразуму, што, према његовој оцени, улива опрезни оптимизам да ће овај документ остати на снази.
„Сматрамо принципијелно важним да Иран не покуша да заоштри ситуацију, него да ће наставити непосредно да поштује своје обавезе пред међународном заједницом. То је још једном потврдила Међународна агенција за атомско оружје“, рекао је Лавров.
Лавров је, такође, рекао да је, након изласка САД из споразума с Ираном, потребно створити механизам узајамних гаранција безбедности у решавању ситуације на Корејском полуострву.
Према његовим речима, практични аспекти решавања проблема Корејског полуострва, укључујући његову денуклеаризацију „морају да се усаглашавају током мултилатералних консултација о питањима мира и стабилности у Северо-источној Азији“.
„Јасно је да нуклеарни проблем полуострва није могуће решити независно од других изазова регионалне безбедности, или на штету интереса било које од страна. Искуство из протеклих година и историја грешака које су допуштене то очигледно потврђују“, нагласио је Лавров.
Руски министар је, такође, рекао да Москва поздравља успешан развој међукорејског дијалога и да намерава да допринесе реализацији договора Пјонгјанга и Сеула.
Крајем априла био је одржан самит лидера Јужне и Северне Кореје. Ким Џонг Ун био је први севернокорејски руководилац који је прешао војно-демаркациону линију у зони одговорности Јужне Кореје. Након самита усвојена је заједничка декларација у којој су две земље саопштиле да намеравају да постигну потпуну денуклеаризацију Корејског полуострва, да побољшају односе, тежећи заједничком провцату и мирном уједињењу.
Лавров је додао да се Русија нада да ће улога САД у решавању проблема Корејског полуострва остати конструктивна, као и да постоје добре перспективе да дође до денуклеаризације, уколико се Вашингтон и Сеул суздрже од неприхватљивих захтева Пјонгјангу.
У уторак је саопштено да Северна Кореја прети да ће одложити састанак америчког председника Доналда Трампа и Ким Џонг уна због заједничких војних вежби Вашингтона и Сеула. Северна Кореја је, такође, одустала од преговора на министарском нивоу с Јужном Корејом.
Лондон и даље не намерава да се реши „случај Скрипаљ“
Говорећи о „случају Скрипаљ“ шеф руске дипломатије је указао на то да Лондон ни након два месеца од инцидента у Солсберију не показује тежњу ка цивилизованом решавању ситуације.
Према његовим речима, позиви Москве Лондону да преиспита деструктивну политику не наилазе на одговор.
Лондон, како је навео Лавров, уместо конкретног дијалога и заједничког рада у оквиру међународно-правних механизама води политику развијања антируске кампање и даљег озбиљног заоштравања односа двеју земаља.
Лавров је нагласио да став Москве о овом питању остаје без промене: „Сматрамо категорички неприхватљивом и недостојном чињеницу да британска влада зарад својих недобронамерних политичких циљева користи провокацију у Солсберију, с којом ми немамо никакве везе“.
За сада, нажалост, конфронтациона дејства британских власти и даље наносе штету међудржавном дијалогу, рекао је Лавров и додао да одговорност за погоршање билатералних односа Русије и Велике Британије сноси британска страна.
Односи Русије и Велике Британије нагло су се погоршали услед инцидента у Солсберију почетком марта, када су отровани бивши пуковник Државне обавештајне управе Русије Сергеј Скрипаљ, који је шпијунирао за Велику Британију, и његова кћерка Јулија. Лондон тврди да је у тровање нервно-паралишућом супстанцом А-234 умешана руска држава. Москва то категорички негира.
