"За сада не планирамо никакве промене којима би у Устав, уз италијанску и мађарку, уврстили још неку другу мањину", рекао је Ерјавец поводом резолуције аустријског парламента којом је прошле недеље аустријском Министарству спољних послова наложено да се у разговорима са Љубљаном заузме за признање заједнице словеначких држављана којима је немачки матерњи језик, преноси Хина.
Према писању тамошњих медија, Аустрија већ дуже време захтева да се тој мањини признају права која у Словенији уживају припадници италијанске и мађарске мањине, који су једини којима Словенија признаје статус аутохтоних мањина, наводи Хина.
Статус аутохтоности и уставом зајемчена права која имају Италијани и Мађари у складу с Уставом из 1992. године, које између осталог обухвата и право на по једног заступника у парламенту не признаје се ни Србима, Хрватима и другим припадницима народа с простора бивше СФРЈ, иако су бројнији од мањинских заједница Италијана и Мађара, наводи Хина.
О питању староаустријске односно немачке мањине у Словенији која, по неким подацима, данас броји само око две хиљаде припадника било је речи и приликом посете нове аустријске министарке спољних послова Карин Кнејсл Љубљани и њених разговора са Ерјавцем, преноси хрватска агенција.
"Словенија не планира уставне промене за мањине, али постоји жеља да се свим мањинским заједницама покаже више пажње, нарочито у смислу финансијске помоћи да би могле да спроводе своје активности", казао је Ерјавец.
Танјуг
