И пре него што је усвојен у Сабору, тај закон је изазвао велико незадовољство у Србији и Босни и Херцеговини јер ће то, како је схваћено, у пракси значити да државу имовину правних лица из других република бивше СФРЈ, Хрватска може да даје на управљање трећим особама на 30 година.
Због тога су многи тај закон протумачили као „отимачину“ званичног Загреба.
Председник Савеза Срба у региону Миодраг Линта изјавио је да измене и допуне Закона о располагању државном имовином заправо представља завршни чин „отимања имовине српских предузећа“.
Линта је оценио да Хрватска крши Споразум о сукцесији и позивао Србију да реагује тако што ће послати елаборат Европској комисији, Европском парламенту и Савету Европе и тако упознати међународну заједницу и јавност са кршењем људских права у Хрватској.
Указао је да је отимање српске имовине у Хрватској почело 1991. године, али и да и дан-данас траје.
„Тај закон представља завршни чин отимања имовине српских предузећа, фабрика и других институција. Подсећам да је још влада ХДЗ-а Јосипа Јовановића 1991. усвојила уредбу којом је почело отимање српске имовине. Власник некретнина се прогласи државним непријатељем и креће продаја угледним ХДЗ-овцима. Процес траје 27 година“, рекао је Линта.
Према његовим речима, одређене фирме у Србији, које су прошле све судске инстанце у Хрватској, сада су дошле пред Европски суд за људска права у Стразбуру, а Хрватска, да би спречила евентуално повољне пресуде Европског суда о враћању имовине српским фирмама, „доноси тај скандалозни антиевропски закон“.
Линта је нагласио да Хрватска наведеним законом крши Споразум о сукцесији.
„Тим законом Хрватска крши не само сопствени Устав, европско законодавство, крши Бечки Споразум о сукцесији — Анекс Г тог споразума који се зове приватна својина и стечена права и у којем се јасно каже да свим грађанима и правним субјектима морају бити враћена права које су имали на дан 31. децембра 1990. године, а сви уговори склопљени под притисцима и претњама морају бити проглашени ништавним. Хрватска од 2004. године, када је тај споразум ступио на снагу, одбија да врати српску имовину“, рекао је Линта.
Позвао је Министарство спољних послова Србије да направи елаборат о кршењу права српских грађана и српских правних субјеката и упозна међународне организације и међународну јавност и Уједињене нације са тим да Хрватска крши темељну вредност ЕУ и данашње цивилизације — људска права.
Линта је изнео и процене о вредности отете имовине српских правних субјеката у Хрватској.
„Различите су процене, једна од процена је да та имовина српских правних субјеката вреди близу две милијарде евра. Ради се о великој вредности. Слична ситуација је са отимањем имовине протераних Срба и српских повратника — 40.000 отетих станарских права, 50.000 заосталих неисплаћених особа за отету динарску и девизну штедњу, 800.000 катастарских парцела — отетог пољопривредног и шумског земљишта“, рекао је Линта.
Ништа мање оштро реаговали су и званичници БиХ који су, како су пренели тамошњи медији, већ најавили бројне кораке због новонастале ситуације.
„Независне новине“ су раније објавиле да би министар правде БиХ Јосип Грубеша ускоро требало да се тим поводом састане с представницима надлежних институција Хрватске.
„Најизгледније је да ће тај састанак бити одржан у Загребу“, навео је овај бањалучки дневник.
Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ, рекао је да је то лоше решење по грађане БиХ, власнике и носиоце права на имовину и некретнине у Хрватској.
„То питање није се до сада третирало у институцијама БиХ и на званичан став и евентуални одговор вероватно ћемо сачекати извесно време“, каже Шаровић за „Независне“.
Фадил Новалић, премијер ФБиХ, рекао је да је ургентно добио информацију о новом Закону о управљању државном имовином у Хрватској и да ће хитно послати ургенцију Савету министара БиХ о забринутости због имовине.
„Друга ствар је да морамо добро да размислимо о измени Закона о приватизацији. Ми смо направили јако велику грешку која је касно откривена. Новим законом је речено: ’Искњижите све што је у иностранству од фирми, о томе ће бринути држава‘, а имате рецимо ’Енергоинвестову‘ зграду негде у иностранству и онда кад држава оде тамо, кажу: ’Хајде то идентификујте, ко је власник‘“, рекао је Новалић и најавио да ће због тога послати хитну ургенцију Савету министара.
Он је, међутим, приметио да је проблем то што су сад када се крене у књижење многе фирме већ нестале.
Процењује се да правна лица из БиХ у Хрватској имају имовину вредну више од 10 милијарди евра.
БиХ би могла да остане без Дечје болнице у Цавтату, виле „Аурора“ у Трстеном, хотела „Вис 2“ и других некретнина у Дубровнику.
Односи се то и на 18 објеката у општини Градац, „Хепу“ у Макарској, „Енергопетролове“ пумпе, „Шипад“ у Шибенику, Нафтни терминал у Плочама…
Танјуг
