Свих 73 присутних посланика гласало је за резолуцију којом се за грађане Косова и Албаније у потпуности отвара излаз и улаз преко прелаза Морина и Цафа Пруш код Ђаковице и Врбница код Призрена. Усвојена је и одлука о укидању роминга за мобилну телефонију између оператера на Косову и у Албанији.
Истовремено, премијер Албаније Еди Рама изјавио је на промоцији књиге „Нова држава — модерни државник Хашим Тачи“, да нико не жели „велику Албанију“, али да када неко стално виче: „Вук, вук“, може и да га призове.
Рама је рекао да је време да сви схвате да не постоји никакав други план Албанаца него да и Албанија и Косово уђу у Европску унију.
Косовски медији пишу и да ово није једина граница која ће бити уклоњена, већ и да је са лидером највеће македонске странке ДУИ Алијем Ахметијем такође договорен „споразум који ће променити границе Косова“.
Да ли ово значи да је Еди Рама почео да реализује оно о чему је говорио и да се се пред очима ЕУ ствара „велика Албанија“?
Професор са приштинског универзитета Бехљуј Бећај сматра да у оваквој одлуци нема ништа спорно и да се само следе токови које пропагира ЕУ, али не о уједињењу Албанаца.
„Не ради се овде само о једној нацији, мислим да је то природан процес који треба да се одвија на све стране, независно од тога да ли се ради о Албанцима. Нормално је да се отворе границе које ће бити максимално релативизоване због побољшања квалитета живота свих грађана. Тај процес треба да се одвија не само према Албанији већ и према другим суседима, јер уосталом, зашто ми сви стремимо ка ЕУ? Управо да имамо шансу да живимо без ограничења“, објашњава Бећај, напомињући да ово никако не може да доведе до неког „домино ефекта“ у смислу промена граница на Балкану.
Политиколог са Косова и Метохије Александар Стојановић каже да албанска политичка елита и у Албанији и на Косову, али и даље у региону, врло координирано спроводи своје планове.
„Упркос слабим назнакама које им је давала ЕУ и Америка, да није могуће формирати ’велику Албанију‘, они на терену раде на томе. Уклањање прелаза није само једина ствар. Они су у претходном периоду покушали да увежу инфраструктуру, уводе јединствени образовни систем, систем безбедности… Све ово је на неки начин тихи процес покушаја увезивања простора где већински живе Албанци. Сетимо се да су они пре неколико година термин ’велика Албанија‘ заменили термином ’природна Албанија‘, рачунајући да је то бенигнији израз, иако је суштина заправо иста“, објашњава Стојановић.
Стојановић каже да се све ово одвија под плаштом „копирања“ идеје ЕU и да се у неком тренутку само чека да неким референдумским питањем то и озваниче.
„Ако је таква идеја легитимна за Албанце онда и Србија и Република Српска имају право на сличан однос и повезивање. Међутим, чисто сумњам да би ЕУ на то гледала ћутке и благонаклоно. Ако Албанци мисле да њихово национално питање није решено на Балкану, па обављају реструктурирање територија, онда Европа треба да зна да ни српско национално питање није решено до краја, па би онда и то питање требало отворити“, напомиње наш саговорник.
