Приказују Путина као сина, ђака, студента, спортисту, кагебеобвца, Лењинграђанина. Водич говори о кључним догађајима из живота председника, његовом детињству, школовању, љубавима и почетку каријере, која је одредила његову даљу судбину и судбину целе земље.
Тако туристи могу да виде породилиште у коме се Путин родио, зграду у којој је живео, школу коју је похађао, цркву у којој је крштен, места на којима се састајао са својом будућом супругом Људмилом и зграду КГБ — место, где је радио.
„Странци се највише интересују за ову екскурзију“, каже Георгиј Русанов, туристички водич који нас је спровео „Путиновим стазама“, како то Руси зову.
Долазе, додаје, највише Европљани: Немци, Французи, Енглези, али има и Американаца.
„Постављају најразличитија питања. Доста су сумњичави и желе да чују нешто лоше из живота председника, а ја им намерно говорим само добро“, уз осмех каже и додаје: „Желе да чују нешто интригантно, нешто што се може ставити на насловницу новина, типа како је мали Волођа Путин опљачкао банку. Сви они траже некакву сензацију. Веома их занима и какав је мој однос према Путину, али ја на таква питања не одговарам, јер сматрам то непрофесионалним. Моје екскурзије се ослањају на чињенице из Путиновог живота, а не на гласине“.
Како каже, и Руси су масовно заинтересовани за обилазак „Путинових места“, а нарочито они старији.
„Посебно старије Русе интересује ова екскурзија, зато што она не осликава само Путинов живот, већ и њихову младост. Они воле да се сећају како су ишли у школу и да се присете живота у совјетско доба. Њихова питања су сасвим другачија од оних које постављају странци. Они воле да чују све лепо о председнику, да слушају приче о њему као спортисти, обавештајцу итд“.
У последње време, додаје Георгиј, у огромном броју долазе и Украјинци, који желе да сазнају нешто више о животу руског председника.
„На последње три екскурзије имао сам много туриста из Украјине. Био сам чак тиме и изненађен и питао сам се зашто људе из Украјине толико интересује Путин?! За њих је он последња нада. Њима тамо забрањују да га воле, а када се нешто забрањује, онда је то још привлачније. Они долазе овде и говоре како Путину треба подићи споменик и слично“.
Путин је у Петербургу проживео 44 године, готово у самом центру града. Иако се становници Санкт Петербурга поносе тиме што је председник Русије њихов суграђанин, ни на једном месту се не може видети нешто би се могло назвати прављењем култа личности, нигде нема спомен-плоче или нечега сличног.
„Путин не воли када се превише пажње посвећује његовој личности. Чуо сам да је Џудо савез хтео да постави таблу на месту где је Путин тренирао, али им то није дозвољено. Очигледно да председник не жели да се ствара култ личности“, додаје Георгиј.
Прва „станица“ коју смо посетили било је лењинградско породилиште „В. Ф. Снегирева“ у улици Мајаковског број 5, где је пре више од шест и по деценија, 7. октобра 1952, Марија Иванова Путин родила сина Владимира. Када су га добили, његови родитељи су имали више од 40 година. За родитеље је то била огромна радост, пошто су им претходно два сина умрла — један неколико месеци по рођењу, а други за време Другог светског рата, током блокаде Лењинграда.
Док идемо ка згради у којој је мали Волођа живео, Георгиј прича о Путиновој породици, о љубави и венчању његових родитеља; говори о рањавању Путиновог оца док је служио отаџбини и тешким данима блокаде Лењинграда, коју је његова мајка преживела. Показује старе и избледеле фотографије његових родитеља и деде Спиридона Ивановича, Лењиновог и Стаљиновог личног кувара. На једној од фотографија је и слика Путиновог оца — иста онаква какву руски председник носи на Дан победе, током шетње „Бесмртног пука“.
„Ово је још један Владимир Владимирович“, каже ми Георгиј док пролазимо крај споменика великог руског песника Владимира Мајаковског, по коме улица и носи име.
„Два Владимира Владимировича су овде живела, али у различито време“, додаје Георгиј.
Као и многи грађани Совјетског Савеза, породица Путин је живела у „комуналној квартири“, у Басковој улици број 12, која сече Мајаковску. Били су то станови у којима је живело више породица — свака је имала своју собу, а заједнички су користиле кухињу и тоалет.
Путинови су делили стан са још две породице. Грејали су се на дрва и нису имали купатило.
„Педесетих година, када је Путин рођен, више од 60 одсто станова у Санкт Петербургу биле су ’комуналке‘, мада су такви станови постојали и у царској Русији, само су се другачије звали. По статистици, 2000. године у граду је остало око осам одсто ’комуналних квартира‘. И данас их има. У Путиновом детињству то је била потпуно нормална ситуација, већина људи је тако живела. Његов отац Владимир Спиридонович је радио у фабрици ’Јегорова‘ и породица се није разликовала од других. Дакле, мали Волођа је имао типично совјетско детињство“, прича Георгиј.
На броју 12 данас се налази свеже офарбана фасада у боји цигле, а у дворишту су стамбене зграде из 19. века жућкасте боје. Ништа не напомиње да је ту некада живео руски председник.
У основну школу садашњи лидер Русије ишао је у суседству, у Басковој улици број 8. У млађим разредима Путин није блистао. Због несташлука га нису чак примали ни у пионире, али је пионирску мараму, ипак, добио.
Све је кренуло набоље кад му је разредни старешина у петом разреду постала Вера Гуревич, наставница немачког језика.
Георгиј показује фотографију на којој млади Путин плеше са својом школском другарицом и првом симпатијом — Леном Грјазновом.
„Волођа је седео у дворишту своје зграде и учио немачки. Лена му је пришла и позвала га да прошетају. Волођа је одбио, јер је морао да учи, а Лена му је тада поставила услов: ’Бирај, или ја или учење‘. Волођа је изабрао школу. После те епизоде, растао се са Леном и постао председник, а Лена је после плакала и у једном интервјуу, годинама касније, признала да жали због тога што је изгубила Волођу“, прича Георгиј.
После завршетка осмољетке променио је школу, а касније се и одселио из краја у коме је провео детињство. Његов отац је као ратни војни инвалид добио гарсоњеру на Проспекту Жукова, где је Путин живео са родитељима и супругом Људмилом, све док није добио свој стан.
Путинови родитељи су доживели дубоку старост. Обоје су умрли од рака, 1999. Прво је почетком године умрла мајка, а затим у августу и отац. Неколико дана након смрти оца, Путин је постављен на место премијера земље.
