„Ми нисмо признали Крим као део Русије. Када бисмо то урадили, то би значило подршку независности Косова. Ставите се у наш положај. Ко од сталних чланица Савета безбедности УН подржава наш територијални интегритет? Русија. Да ли ми треба да пуцамо себи у ногу?“, рекао је Вучић.
Вучић је подсетио да Београд 2014. године није подржао санкције против Москве, мада јасно изражава своје европске амбиције. Притом, да је Србија тада већ била део Европске уније, морала би да испуни све своје обавезе у оквиру јединствене спољне политике. С тим у вези председник Србије изразио је наду да ће се за пет-шест година односи са Русијом потпуно променити.
Осим тога, Вучић је изјавио да европске интеграције Београда и добри односи са Москвом не противрече међусобно.
„Нема никаквих противречност. Француски председник рекао је то исто, да је Русија пријатељска земља. Са наше стране ми желимо да ојачамо традиционалне везе са Русијом, нашу трговинску сарадњу. Са војног становишта, ми се држимо неутралности. Али, наравно, ми смо на европском путу. Ја то изјављујем и у Бриселу, и у Вашингтону, и у Москви, а (председник Русије) Владимир Путин никада ништа није говорио против наших европских амбиција“, закључио је Вучић.
Крим је постао део Русије у марту 2014. године после референдума одржаног након државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто становника Севастопоља. Украјина и даље сматра Крим својом привремено окупираном територијом.
Оптужујући Русију за мешање у унутрашњи украјински сукоб, Запад јој је увео санкције. Москва је предузела реципрочне мере, спровела политику супституције увоза и више пута изјављивала да је са њом контрапродуктивно разговарати на језику санкција. Осим тога, Русија је више пута одбацивала све оптужбе за мешање и наводно недемократско уједињење са Кримом.
