Идеја да се на Мундијал упуте баш тим превозним средством родила се у адвокатској канцеларији Горана Петронијевића. Иако су безмало сви били у Москви, сложили су се да се из авиона не може видети Русија коју је могуће упознати када се возите аутобусом.
Адвокати и пријатељи кажу да ово путовање није само одраз љубави према спорту и нашој репрезентацији, већ и према далекој земљи у којој се игра. Ово је у неку руку и поклоничко путовање, јер ће навијачи са актовкама обићи све велике културне и духове знаменитости.
Њих 28 у аутобус ће се укрцати 20. јуна у Београду и зауставити се у Калињинградској области, где је прва станица Гусев. Пре утакмице против Швајцарске у Самари, планирају да виде центар Калињинграда, родну кућу Имануела Канта и један од највећих океанолошких музеја у Европи. „После дуела у Самари крећемо за Москву, имамо веома прецизан план, обићи ћемо све значајне споменике, цркве и манастире на путу дугом више од 2.300 километара“, каже Петронијевић.
„Највероватније ћемо отићи на екскурзију у један од најстаријих градова у Русији, Стари Ростов, од Москве удаљен око 170 километара. То је царски град из ’златног прстена‘ који има и два манастира. Један од игумана је отац Силвестер, мој и пријатељ колеге Шимпраге, он је иначе духовник Олимпијске репрезентације Русије. Одржаћемо молитву пре, ако не одлучујуће, онда најзначајније утакмице, 27. јуна против Бразила“, каже он за Спутњик.
У молитви, а касније и дружењу прикључиће им се и руски навијачи, сазнајемо од адвоката Игора Пантелића, који је као један од вођа необичне групе навијача на путовању задужен за историјску и уметничку едукацију. Већ је спремна музика, световна и духовна коју ће слушати у аутобусу, нарезани су филмови, историјски и документарни, гледаће и Никиту Михалкова, али и наше наслове, каже Пантелић.
„Биће забавно у току пута, биће песме и весеља, али и неких историјских, геополитичких, географских, културолошких тема везаних за Русију. Сви путници прво ће проћи тестирање, као код учења језика, да видимо на ком су нивоу, да ли рецимо знају која река протиче кроз Москву. Биће доста тематских области, а кад се обилазак заврши, кад после сусрета с Бразилом кренемо кући, биће финални тест знања“, каже уз осмех Пантелић.
С њим и колегама разговарали смо у дворишту адвокатске канцеларије Петронијевић, које је претворено у прави навијачки клуб у коме се вијори српска застава, а домаћин је, не баш руски, али прави — препарирани медвед.
После рочишта, овде се у поподневним часовима прави стратегија пута, а важан део су навијачке песме. Ту главну реч води онај ко најлепше пева, директор „Руског експреса“, Горан Шимпрага. Он ће на овом путовању, поред тога што је диригент, бити и главни преводилац.
„Циљ путовања није само да славимо фудбал, већ да се дружимо, ширимо видике, да упознамо нове пределе, али и да се својим очима уверимо у оно што се у свету увелико говори, да је Русија уложила много и да је ово Светско првенство једно од најбоље организованих у историји“, каже Шимпрага.
„С обзиром на то да су људи из најразличитијих професија окупљени на овом путовању, тако су и интересовања најразличитија. Без претенциозности могу да кажем да се ради о људима високог интелектуалног и друштвеног нивоа, сви смо заинтересовани да ово што више буде не само спортско већ поклоничко путовање. Ми православни желимо да видимо и неке делове Русије који су историјски најпопуларнији. А када су у питању историја, култура и уметност, Русија је непресушна“, каже Шимпрага, који специјално за слушаоце Радија Спутњик и рецитује на руском.
Ти стихови најбоље описују атмосферу у занимљивом неформалном клубу навијача који после утакмице наше репрезентације с Бразилом планирају да се кући врате преко Белорусије, да виде Минск, али и Краков и недалеко од њега Аушвиц, највећи концентрациони логор у нацистичкој Немачкој. Последња станица биће Сентандреја, недалеко од Будимпеште, која је дуго била важан духовни, културни и национални центар Срба у некадашњој Аустроугарској.
Сви у овој необичној навијачкој групи су већ окићени пропусницама које им је обезбедио Руски дом. Оне ће им омогућити бесплатну вожњу и лакше сналажење у великим градовима Русије.
На крају разговора за Спутњик кажу да су их супруге лако пустиле да одсуствују из куће пуних осам дана, пошто неће морати да гледају утакмице док њихове јаче половине у Русији буду бодриле фудбалску репрезентацију Србије певајући „Пукни, зоро“ из свег гласа.
