Након што се поздравио са редакцијом и читаоцима Спутњика, Милош Милановић бициклом је кренуо на Мундијал у Русију преко родног Крушевца. Преко Пирота је стигао до Бугарске у којој је прву ноћ провео кампујући на бензинској пумпи 50 километара од Софије.
У главном граду Бугарске нашао се први пут, па је следећи дан искористио за разгледање, јер то је још један од разлога зашто је на тако далеку дестинацију кренуо бициклом.
Како је и планирано, Милановић се у Свиленграду састао са колегом, бициклистом Иваном Младеновићем, упознали су се на Фејсбуку пре две године, управо захваљујући бициклистичким турнејама. Младеновић је, после балканске туре, прошле године возио до Москве, а сада има нови изазов. После Светског првенства у фудбалу, планира да се бициклом из Русије одвезе до Пекинга.
„Како бисмо избегли вожњу по ауто-путу, морали смо из Бугарске да уђемо у Грчку кроз коју смо се возили само сат времена, али можемо да кажемо да смо обишли земљу више на путу за Мундијал“, каже у шали Милош.
Додаје да су били приморани да се баш у Грчкој снабдеју храном и да жале због тога, јер је прескупо, а новац треба чувати, јер ко зна шта их још чека на дугом путу до Русије, односно Кине.
„Иван и ја смо се одмах препознали, све ово је јако напорно, али и уживамо у новим пределима, а посебно упознавајући људе. Он ме наговара да се после Мундијала не враћам у Србију, већ да продужим за Пекинг, нарочито ако будемо прваци света. Видећемо, ја сам спонтани бициклиста. Али све ће зависити од новца, Иван има озбиљног спонзора, ако се неко јави и помогне ми, што да не, радо ћу наставити даље“, каже он.
Милош и Иван своје обожаваоце на друштвеним мрежама обавештавају о свим детаљима и догодовштинама на путу за Русију. Иако је већ био у Турској бициклом, када је ишао да подржи кошаркашку репрезентацију Србије, одушевљен је пределима, а посебно људима.
„Турска је земља контраста, били смо у Истанбулу који је прелеп модеран град, а пролазили смо и кроз села у којима људи живе као да су у 15. веку, нико, наравно, не говори енглески, па је јако тешко да им објаснимо где смо пошли и како могу да нам помогну, али углавном су сви јако љубазни“, прича Милош Милановић.
Највећи проблем на путу за Русију су временски услови, готово сваке ноћи пада киша, није могуће наћи место за камповање, па су приморани да спавају у малим хотелима, али то кошта. Дешава се и оно најлепше, већ су их неколико пута угостили Турци који такође воле да возе бицикл. Иако су кренули месец дана раније, кажу да ће овим темпом тешко стићи.
Необични путници јутрос су коначно из Турске прешли у Грузију.
„Много је лепих детаља на путу поред Црног Мора, нон стоп стајемо и сликамо, море је неодољиво, а прошли смо и кроз пределе који невероватно личе на Шумадију. Биће чупаво, али даћемо све од себе да стигнемо и бодримо наше момке у Самари 17. јуна“, каже Милош Милановић.
