Обраћајући се присутнима у здању садашњег Дома музике, амбасадор Републике Србије у Русији др Славенко Терзић посебно је указао на то да Санкт Петербург није случајно изабран за град у коме ће бити представљене лепоте Београда.
„Вероватно није случајно да је чувени руски композитор Николај Римски Корсаков, управо овде, у Санкт Петербургу написао познату композицију Српска фантазија (Фантазија на српске теме). Вечерас имамо прилику да се упознамо са лепотама и културним наслеђем српске престонице, Београда, који би природно требало да буде врло привлачан руским посетиоцима, као место сусрета различитих културних утицаја Београд истовремено баштини наслеђе руског духа, пре свега кроз допринос руске емиграције између два светска рата“, рекао је Терзић.
Амбасадор је нагласио да су „везе између Београда и Санкт Петербурга вишевековне“, подсећајући истовремено на знамените Србе у руској историји.
„У Александроневској лаври у Санкт Петербургу леже земни остаци грофа Саве Владиславића, грофа Михаила Милорадовића и последњег српског патријарха након укидања Пећке патријаршије 1766, Василија Јовановића Бркића. Краљевина Србија имала је овде своје посланство од 1879. до 1918. године. Познати српски патријарх Варнава завршио је Санктперербуршку духовну академију и тако редом“, навео је Терзић.
Присутне је такође поздравио заменик директора Туристичке организације Београда Слободан Унковић, који је рекао да је престоница Србије најважнија туристичка дестинација у југоисточној Европи и врло занимљиво место сусрета култура и традиција Истока и Запада.
Након презентације туристичке понуде Београда, где је акценат стављен на руско културно наслеђе у српској престоници, глумица Вјера Мујовић извела је на руском језику део монодраме „Мој отац Вук Караџић“ из пера Вукове кћерке Мине Вукановић, што је изванредно прихваћено од стране петербуршке публике.
У овој монодрами, осмишљеној поводом двеста година од првог Вуковог издања „Српског ријечника“, глумица је у улози Мине Караџић приповедала сентименталну животну исповест са занимљивостима из приватног живота, породичним тешкоћама и немаштини у којима је њен отац стварао.
Презентацији ТОБ-а у Санкт Петербургу претходила је и успешна промоција Београда у Софији.
