И док представници владајућег ДПС-а поручују да није у питању ништа ново и неуобичајено што излази из уставних оквира, већина аналитичара и опозиција сматрају да се омогућавањем низа институција у оквиру предсједничког кабинета у Црној Гори на мала врата уводи полупредсједнички систем, односно паралелна влада, а све у циљу формализације политичке моћи коју ужива актуелни предсједник Мило Ђукановић.
Тако потпредсједница Покрета за промјене Бранка Бошњак, сматра да се иза новог Закона о предсједнику Црне Горе прије свега крије то што Ђукановић као предсједник фактички жели већа овлашћења од предвиђених, иако у владајућем ДПС-у тврде да му та овлашћења већ Уставом припадају.
„Врло је симптоматично да предсједник државе који је више декларативна функција у Црној Гори, гледајући овлашћења која има по Уставу, због чега се може бирати и у Скупштини, а не непосредно, сада има право да организује стална радна тијела и нека повремена, да има Генерални секретаријат са секретаром итд… Тако да ми сумњамо да је ово лагано увођење предсједничког система и да ће се правити нека паралелна влада, гдје ће Ђукановић имати своје савјетнике за поједине ресоре, као што има министре премијер Марковић. И мислимо да се то дешава због неког конфликта који постоји, односно покушаја да Ђукановић дисциплинује Марковића“, каже Бошњакова за Спутњик.
Бошњакова такође додаје да је премијер „Марковић очигледно показао одређену самосталност“ у раду, како она сматра „недовољну“, али у сваком случају, нешто што је засметало Ђукановићу, те да он „кроз овај закон жели да уведе себи нека нова овлашћења и паралелну владу“.
Независни посланик Александар Дамјановић истиче да предлог закона о предсједнику у сваком случају није дошао као системски предлог којим би се законски ријешио статус предсједника државе, већ како сматра, „само као норма која је писана за бившег и садашњег предсједника, односно за њихове политичке потребе“.
„Не улазећи у дискриминацију да закон не обухвата бивше предсједнике и из заједничке државе, господина Булатовића и господина Костића, нити раније предсједнике и не улазећи у права која се дају бившем предсједнику, суштина јесте да се овим предлогом закона покушава дефинисати једна врста предсједничког кабинета који би имао такозвана ’супер овлашћења‘ у рангу садашње владе“, каже Дамјановић за Спутњик.
Да ли ће и како та овлашћења, како примјећује, бити коришћена у смислу формирања комисија и сталних и привремених радних тијела од стране предсједника, и да ли ће предсједничка администрација нарасти са двадесетак на педесетак или стотинак људи у наредним година, тек ће се видјети, подвлачи наш саговорник.
„Суштина јесте да овај закон није системски, да нема фискалног утицаја и да даје могућност прављења Владе око предсједника, односно кабинета који би фактички био још једна влада. И суштина је да имамо дискриминацију бивших предсједника државе. Тако да је сама намјера и идеја да се прави Закон о предсједнику на мјесту, али начин како се то ради оставља сумњу да се ради за приватну корист бившег предсједника (Вујановића) и садашњег предсједника државе (Ђукановића)“, јасан је Дамјановић.
Један од лидера ДФ-а Небојша Медојевић наглашава да је Црна Гора и даље претполитичко друштво у којем се моћ не дијели између институција система, већ између интересних група и картела блиских врху режима.
„У марту 2017. године Америчка амбасада је покренула један пројекат да се оснажи Душко Марковић у ДПС-у и да му се подведу опозиционе партије под контролом амбасаде, односно такозвана грађанска опозиција, како би се на тај начин направила нова трансформација моћи супротно распореду стварне моћи у оквиру владајућег картела. Тај покушај је пропао 2017. године, зато што Марковић није успио да обезбиједи већину у предсједништву ДПС-а“, наводи Медојевић.
Након што је тај пројекат, како додаје Медојевић, Ђукановић препознао као опасност по сопствену позицију, он се кандидовао за предсједника Црне Горе и сукоби у врху ДПС-а су од тада интензивирани.
„Тако да овај Закон сада представља лагано истискивање Душка Марковића који има већину у постојећој влади, али нема већину у ДПС-у, и то је почетак коначног обрачуна са њим. Такође, Ђукановић као неко ко дуго година плаћа лобисте у Бриселу, сада види да ова бриселска администрација више нема никакав утицај и политичку моћ ни у самом Бриселу, нити у региону. Дакле, Ђукановић сада креће у формирање паралелне владе. Она ће имати своје комисије, тако да ће сваки савјетник Мила Ђукановића који добије своју област практично бити паралелни министар или много значајнији министар него што је то министар у влади Душка Марковића.“
На концу, наш саговорник се за разлику од већине аналитичара не слаже са оцјенама да се у Црној Гори ради о увођењу предсједничког система „на мала врата“, прије свега јер се та земља, сматра он, и даље налази у претполитичком добу.
Ово није ни предсједнички ни парламентарни систем, већ приватна држава, тако да је смијешно говорити о било каквим институцијама и компаративним поређењима са било ким, јасан је Медојевић.
