Начелница Одељeња рада школских управа у Србији Јасмина Ђелић појашњава појам нестручност и каже да је реч о наставницима који немају потребно образовање прописано правилницима Министарства просвете.
То у пракси значи да у просеку један наставник математике ради у три одељења, а да опет свако одељење има по двадесетак ученика, значи да у овом моменту око 27.000 основаца и средњошколаца има нестручног наставника математике.
„То је застрашујући податак. Извор података су нам директори и секретари школа те овим бројкама треба додати бар још десет одсто, јер има оних који су прећутали да имају неког наставника који је нестручан али им је важно да ради у школи“, истакла је Ђелићева.
Најлошија ситуација је у Зрењанину, где математику предаје 85 нестручних наставника, док физику предаје њих 43. Најбоља ситуација је у Крагујевцу, где на територији града нема нестручних наставника и у Београду, где је у школама забележено 15 нестручних наставника математике.
Ђелићева је на, скупу о недостатку наставног кадра у Србији, нагласила да у регионима где се настава обавља на језику националне мањине је чак 50 одсто нестручних наставника.
„У 82 стручне школе просечно имамо по четири нестручно заступљена предмета. То у систему развоја дуалног образовања није добро. У 32 музичке школе просечно имамо по три нестручна наставника“, појаснила је Ђелићева и додала да је један од разлога и то што наставници математике, информатике и физике не желе да раде у школама јер могу да раде за већу плату у привреди.
„Ми очекујемо да се Законом о платама у јавним службама ситуација побољша“, истакла је Ђелићева и додала факултети који школују наставни кадар треба да акредитују постојеће и развијају нове мастер програма за предметне наставнике.
Министар просвете Младен Шарчевић рекао је да се одомаћило „као сасвим нормално да математику и физику предају људи који заврше менаџмент“.
„Информатика је у успону и ми ту имамо проблем у најави. Увели смо информатику као обавезан предмет у пети разред основне школе, од наредне школске године то ће бити пети и шести разред. Увели смо информатичка одељења у гимназијама… Наше амбиције не прате наставни кадрови“, рекао је Шарчевић.
Он је рекао да у школама у Србији постоје озбиљни проблеми за четири предмета што се тиче наставног кадра, а то су математика, физика, информатика и страни језик, пре свега немачки који је у експанзији.
„Морамо да покренемо то питање и тражимо решења која могу бити брза и са којима можемо одмах да кренемо од јесени, али и средњерочна и дугорочна“, рекао је Шарчевић и додао да је неповољно, и то што су плате у просвети мале, а наставници информатике, физике, математике могу да раде у привреди за много веће плате.
Скупу о недостатку наставног кадра у школама у Србији присуствовали су представници Министарства просвете, представници факултета који образују наставни кадар, као и представници локалних самоуправа.
Танјуг
