„Људи у просвети су у заостатку 15-16 одсто са платама у односу на све остале, и то је неправда. Покушавамо да нађемо решење заједно са њима и са Владом и председником. Међутим, ми смо држава која се још налази у аранжману са ММФ-ом, што није бабарога, али смо још у периоду консолидације. Хоћемо развој, а развој захтева новац. Ми јесмо у стратегији предвидели да се из БДП-а издваја што више новца, али нисмо рационално направили сам систем. Имамо исти број запослених као пре 15 година, а мање деце за цео један Нови Сад. И онда имате проблем да се тај број ђака и та формула обрачунавања броја људи не слаже са реалношћу. То мора да се доведе у склад“, каже нам Шарчевић.
Увезаћете број запослених са повећањем плата или ће то ићи независно?
— Те две ствари морају ићи независно. Повећање плата, ако је за све, рецимо, 10 одсто, значи да просвети свакако не гине, али ако ви некоме ко заостаје 16 одсто дате 10 одсто, његових 10 одсто је мање од других, и тај заостатак је онда даље продубљен. Морате да имате додатни механизам да просвета сустигне остале. То је неправда, и ја сам ту врло солидаран са својим колегама. Они ће 1. септембра указати на овај проблем и указали су на њега и раније у јуну. Имали смо састанак са премијерком. Али још једно петнаестак дана не можемо дати тачно бројке, јер чекамо састанак са ММФ-ом који ће бити у току септембра. Повећање ће бити у овој години. Али ми хоћемо да видимо да се повећањем зарада у 2018. години истопи заостајање за другима. Морамо наћи механизме да то буде брже.
У реформи за ову годину највише је новина за петаке…
— Од 2018. реформе плана и програма видеће се од првог основне, кроз цео пети разред и кроз први разред средње школе. Оно што је битно за просветну реформу су промене модела и начина рада, али смо ове године кренули од петог разреда. Хтели смо да не губимо време кад је информатика у питању, да будемо једна од ретких европских земаља која је препознала да је ниво информатике који сада уче кроз изборни предмет недовољан, да се не играју игрице, него да почну да уче програмирање. Опремили смо школе, обезбедили рачунаре, сервис, мрежу, интернет…
И у школама у унутрашњости?
— То је системски решено. Свака школа која није на оптичком каблу је на вај-фају. Свима је доступан интернет, и сви су подигнути на нашу академску мрежу АМНЕС. То радимо у садејству са Министарством трговине, туризма и телекомуникација. Имамо озбиљног посла, јер ми за кабинет информатике имамо ресурсе, али ако желимо да буде дигитализована настава, да имате у кабинету паметну таблу, таблет, морате да направите целу мрежу. То захтева време и новац.
Имамо ли ми тај новац?
— Имамо, јер се Србија определила да подигне два кредита. Многе друге европске земље су користиле јако много европских пара.
Можемо ли и ми да користимо новац из европских фондова?
— Радимо на томе да кренемо да их користимо. Редослед потеза је да направимо законски амбијент који ће то препознати, да направимо измене наставних планова и програма, а главни део пара нам недостаје за обуку људи. Ми говоримо о 80.000 људи које треба обучити, плус менаџмент школа. У ствари, истовремено идемо напред, поправљамо грешке из свих претходних периода, и сад то делује као један ураган који треба да подигне целу причу. Осим информатике, ми смо хтели да подигнемо спорт у школама — и јесмо. Хтели смо да му вратимо компоненту здравственог образовања — јесмо. Техничко смо осавременили кроз техничко и технологију и учење у предузетништву. Ово је само наговештај шта ће се све дешавати, јер планови и програми и осталих предмета ће се мењати за следећи циклус 2018. године.
Одмах смо размишљали о следећем циклусу, а то је први средње. Ове године ће кренути 13 гимназија по програму надарених за информатику. Направљен је програм, има и довољно професорског ресурса. Јавио се већи број људи, а пустили смо само оне који су испунили услове. До циља се не долази мувањем него радом, и то је нешто што су ове године сви научили.
Једна од новина су и електронски дневници. Да ли страхујете да ће наша деца која су врло надарена за информатику да хакују дневнике?
— Има много заштите од тога. Све базе су овде у Србији. Ово је умрежен систем који има више функција, не само једну категорију. Имаћете преко њега и електронску лектиру, и виртуелну посету музеју, и проверу знања. Електронски и сви други видови су велика помоћ. Али жив човек је јако битан, јер компонента васпитања неће доћи из рачунара. Васпитачи постају узор својим понашањем, изгледом и радом и они су неко ко је апсолутно неопходан, макар не предавали ништа, неко мора да васпитава.
- МАТЕМАТИКА ЗА КАДРОВСКИ ВИШАК
Према последњим подацима, око четири и по хиљаде наставника је вишак зато што нема довољан фонд часова. С друге стране, имамо све мањи број ученика. Ко има разлога да страхује да ће остати вишак?
— Та прича се поставља као да је све хаотично. А ми смо знали да ће се десити, ако хоћемо да уредимо систем. Раније, ко је био технолошки вишак само у просвети, може да не ради и четири године, а да прима пуну плату седећи кући. Ниједна бранша то нема. У новом закону идемо на то да се тој особи понуди посао у његовој струци, а ако га не прихвати, мора да прихвати отпремнину. Ако не прихвати ни то, враћа се тржишту рада. Даље, у новом закону радни век се мора завршити са 65. рођенданом. Имамо 900 људи у систему који су искористили нови закон о раду. Значи, 900 људи иде у пензију, око 360 људи имамо који већ дуго не раде, а морају да прихвате посао, и 1.200 отпремнина.
Уз то, у систему од преко 100.000 људи природним путем људи одлазе у пензију и увек буде око 3.000 радних места слободно, па се ови који се искажу као вишкови само разместе. Заједно са синдикатом направили смо добар механизам, који ради централна група на нивоу министарства и председника свих синдиката и подгрупе које су на терену и где нико не може да сакрије радно место.
Уводите униформе за ђаке. Хоће ли оне бити обавезне?
— У једном тренутку биће обавезне. Дали смо рок од две године и оставили да видимо како људи размишљају. Кад ставите кривуљу за и против, имате јако мало шта је против. То прво значи некакав ред у установи, поштовање социјалних разлика и то је просто педагошки добар однос ученик—школа. Међутим, нисам присталица да мажете масну гуску и да свима то сад мора да дâ држава. Није држава толико богата, али за оне који немају ни за уџбенике свакако ће се наћи начина. Имамо спонзоре и добру вољу разних компанија које се баве текстилом. Педесет одсто школа се определило да ће са униформама почети ове године. За остале ћемо видети зашто неће. Кад дођемо до пред крај, остаће десет одсто оних инаџија, па ћемо, кад оцењујемо школе, ставити школи оцену мање. У првој фази увек имате дрвље и камење. Идемо полако, једно по једно, и доћи ће то на своје.
- ВЕЋА САРАДЊА СА РУСИЈОМ И КИНОМ
Нисте баш много задовољни законом о уџбеницима. Зашто?
— Зато што, кад је донет, могли су већ тада да буду донети и стандарди за дигиталне уџбенике. Ми радимо дигитализацију, а немамо дигиталне уџбенике. Друго, донето је да уџбеник траје три године да би се наслеђивао, а постоји законска обавеза да ми онда направимо правилник. Потпуно је несувисло да у тржишној економији ограничавате колико ће нешто да кошта, не смете говорити о административни ценама.
Други критеријуми су да ли ту има корупције и да ли је то закон спречио. Нисмо питали савете родитеља зашто купују комплет за пети разред од 11.000 динара, кад је основни комплет 5.000. Ко вас је то наговорио, да питам директора школе?
Како томе доакати?
— Доакати тиме што када будемо све такве ствари проверавали, нећемо питати само школе, питаћемо и општинске савете родитеља који се формирају. Питаћемо и зашто бисте ви издвојили из вашег буџета да платите гомилу допунских часова математике, а нисте питали да ли је у школи планирано и да ли је држава платила фонд допунске наставе. Тако да су уџбеници само један од аспеката који мора да се уради.
Постали сте члан савета Канцеларије за сарадњу са Русијом и Кином. Значи ли то да појачавамо сарадњу са Русијом и Кином у сфери просвете и науке?
— Ми смо и без ове канцеларије досад имали више сусрета са амбасадорима обеју земаља. Ја сам био два пута у Кини, у Русији се договарамо да одемо у посету у наредном периоду. Имамо много већ започетих послова у оквиру билатералних споразума о размени студената, лектора, научних пројеката. Са руском страном имамо пуно тога у области наше Винче, и имамо потребу да то проширимо и продубимо. У области просветне сарадње гледамо да се то појача. Добили смо и за објекте у Тршићу да је то наша установа која ће постати лингвистичка Петница и где ће се радити интензивно, нарочито словенски језици, а и други. Наши средњошколци из Војводине су били летос гости за надарене за математику и физику, па и шах на „Артек“ кампу на Криму. И ту смо заиста договорили изузетно интензивну просветну сарадњу. Са Кином исто. Студентска је добра, идемо да је побољшамо.
Неким медијима је необично што сте подржали да фотографије председника Вучића буду у школама.
— Да ли у држави кад имате изабраног председника, по закону треба да стоје фотографије у јавним просторијама? Па не мора он да се презива Вучић, презивао се Николић, презивао се Тадић. Његова фотографија је по закону, Уставу ту присутна. Ја могу да га бирам или не бирам, када је изабран већином, ја то морам да поштујем.
