Економиста и стручњак за финансијски сектор Тихоокеанског региона Мајкл Евери, прокоментарисао је за Спутњик могућност да, у контексту нарастајућих несугласица између Пекинга и Вашингтона, последично дође до озбиљног трговинског сукоба.
Да ли мислите да ће Трамп наставити започету политику увођења царина и ограничења кинеским фирмама?
— Не би ме зачудило, посебно из перспективе стратешке борбе САД и Кине за економску будућност и то у области високих технологија, не узимајући у обзир хегемонију на ширем плану. Међутим, Пекинг не може да одговори реципрочно, јер се кинеске технологије не продају ван граница земље. У томе и јесте заправо суштина проблема, Кина може да купује све што хоће, али нико не може исто то да чини у Кини.
Трамп тврди да ограничења и мере уводи како би стао на пут Пекингу и како Кина не би постала светски лидер у области технологија. Како то може да утиче на даље намере Пекинга?
— Кинези ће или украсти информације, што је уобичајена пракса познатија као индустријска шпијунажа, или ће једноставно купити оно што им је потребно путем преузимања, односно „мерџовања“ компанија. Кинеске компаније се често наводно интересују за куповину неке стране фирме, воде преговоре, приближе се конкретном бизнису и онда „дигну руке“. Често се испостави да је то кинески начин да сазнају „ноухау“. Наравно, постоје и неки други механизми и начини на које Кинези долазе до технологија.
Док се САД труде да заоштре свој став према Пекингу, Кина као да покушава да ради на слабљењу тензија. Међутим, колико смо ипак на прагу могућег трговинског рата?
— Рекло би се да смо сада у почетној фази. „Војска“ спрема своје „оружје“, „генерали шире мапе“ и разгледају различите стратешке тачке. Сукоб још није почео у потпуности, јер нису све царине уведене, али видимо да се закувава проблем у односима САД и Кине, а ускоро може да се пренесе и на односе САД са Европом.
Шта мислите о изјавама Доналда Трампа да су трговински ратови „добри“ и да их је „лако добити“?
— Краткорочно гледано, губитке ће бележити сви, економија сваке државе ће ослабити, глобална економија ће такође бележити губитке. А по мом мишљењу из дугорочне, стратешке перспективе, то што ради Трамп, донеће користи државама које су велики извозници. Ако можете да пренесете радна места и производне погоне из Кине, па чак ако у САД буду радили и роботи, мање ћете се ослањати на Кину и постаћете далеко независнија национална структура и отицање вашег капитала у државе конкуренте ће бити све мање.
Како америчке компаније које раде у Кини могу да избегну ризике који ће бити последица мера из Вашингтона?
— Мислим да је то немогуће. Сматрам да „политички ветрови“ не дувају у леђа економској сарадњи САД и Кине. Мислим да би много фирми сада требало да се замисли како да минимизира своје ризике. Не мислим да ће се пријатељски односи између САД и Кине у неко догледно време обновити. Такође, не верујем да може доћи до јачања односа ових двеју земаља.
