Избор левичара Андреса Мануела Лопеза Обрадора за председника Мексика, популарно названог Амло (акроним његовог имена и презимена) највећа је промена у тој земљи којом су скоро једно цело столеће владале две партије израсле из мексичке револуције са почетка 20. века — Институционална револуционарна партија (ПРИ) и Партија националне акције (ПАН). Обрадоров левичарски Покрет за националну обнову (МОРЕНА) нова је снага на политичком небу Мексика.
Деведесет милиона Мексиканаца са правом гласа у недељу је, осим за председника, гласало и за 18.000 других представника, што ове изборе чини највећим у мексичкој историји.
Током изборне трке, Амло је освојио срца бирача обећањима да ће зауставити насиље и искоренити корупцију и неједнакост, а с обзиром да је, као са места градоначелника Сијудад Мексика својевремено отишао испунивши 80 одсто обећања, бирачи нису имали разлога да му не верују.
Његовој популарности, верује се, допринело је и то што је током изборне кампање захтевао поштовање САД и председника Трампа, што би, верују амерички аналитичари, могло да отежа односе Мексика и Сједињених Држава.
Трамп је, међутим, у недељу увече честитао Обрадору на победи:
„Честитам Андресу Мануелу Лопезу Обрадору што је постао наредни председник Мексика. Веома се радујем сарадњи са њим“, написао је Трамп на Твитеру, „Толико тога може да буде учињено за бољитак обе земље“.
Председничка кампања била је једна од најкрвавијих у иначе крвавој политичкој историји земље — 130 кандидата и политичких активиста убијено је од септембра. И то није све — рат против нарко-картела са стотинама убијених и даље траје, а више од половине становника Мексика живи испод границе сиромаштва.
А нови шездесетчетворогодишњи председник себе види као јединог човека способног да прочисти политичку класу огрезлом у корупцију и разне скандале, смањи ниво криминала и повећа економски раст.
„Нови председник Мексика имаће политички и морални ауторитет да од свих захтева да поступају са интегритетом и да част постане приоритет као начин живота“, рекао је Обрадор на последњем предизборном скупу на стадиону у мексичкој престоници.
Лопез Обрадор је умерени левичар, ближи социјалдемократији него неким екстремнијим левичарским гледиштима, оцењује социолог и некадашњи амбасадор у Шпанији Триво Инђић. Обрадор је пре четири године основао свој покрет, који је у коалицији са још неколико мањих левичарских партија освојио и већину у мексичком Конгресу (парламенту).
У свом првом говору пошто је изабран за председника Обрадор је, каже Инђић, најавио дубоке промене уз поштовање легалности и свих слобода, сигурности за пословни свет и верску толеранцију.
„Он обећава да ће бити умерени лидер, али са амбицијом да у току свог мандата од шест година заиста уради озбиљне реформе у мексичкој политици“, сматра Инђић.
Обрадор се, као млади државни политичар бавио проблемима потомака преколумбовских становника Мексика. Управо су домороци, каже Инђић, битно обележили Обрадоров политички свет, али он је и следбеник тековина мексичке револуције, прве револуције 20. века.
Мексичка револуција која је трајала од 1910. до 1917, изродила је низ будућих лидера Мексика, од којих је, можда, најупечатљивији лик Лазара Карденаса, који је био председник Мексика између 1934. и 1940. Карденас је покренуо велике реформе мексичког друштва, аграрну реформу, национализовао је нафтну индустрију, склопио споразум са синдикатима и побољшао услове живота сиромашних слојева становништва.
Није случајно што је, после чланства у ПРИ, Обрадор наставио политички ангажман оснивајући, заједно са Карденасовим сином Кватемоком, партију демократске револуције (ПРД), чији је био и председник између 1996. и 1999.
Амло је већ два пута покушао да постане председник Мексика — први пут 2006, када је за длаку изгубио од Фелипеа Калдерона из ПНА и 2012, када је изгубио од Енрикеа Пење Нијета из ПРИ.
Обрадорова победа означава крај ере коју је мексички песник и нобеловац Октавио Пас називао „демократуром" — системом у коме партије без идеологије и идеја служе политичкој класи као гласачка машина, док власт спроводе председници које контролишу партијске врхушке састављене од бивших председника.
Према Инђићевом мишљењу, Обрадоров шестогодишњи мандат пресудно ће утицати на будућност Мексика — окупиће Мексиканце око умерене левице и означиће крај коруптивним властима ПРИ.
„Лопез Обрадор постао је председник Мексика са највећом подршком гласача у историји Мексика и човек је који спрема нову и различиту будућност своје земље. Ту будућност ћемо гледати од 1. децембра ове године“, каже Инђић.
Пред новим мексичким председником је тежак пут преображаја земље у којој је незадовољство грађана досадашњим политичким системом јако велико, у којој је насиље толико да грађани у појединим градовима не смеју да слободно ходају улицама у страху од насиља нарко картела. Економска ситуација у земљи је такође лоша.
Ако Амло успе да испуни и половину својих обећања, биће велики успех. Као градоначелник престонице испунио је готово сва, тако да спада у ред ретких политичара иза кога стоје и дела, а не само речи.
