У Немачкој нису успели честито ни да одахну после вести да је макар за сада спасена немачка Влада, а бурна реаговања су већ стигла из комшилука. Компромис који су канцеларка Ангела Меркел, лидер ЦДУ и министар унутрашњих послова Хорст Зехофер, лидер сестринске партије ЦСУ постигли у Баварској по питању миграната, дочекан је на нож у Аустрији.
Званични Беч је одмах након постигнутог компромиса, који предвиђа да Немачка мигранте упућује у транзитне центре на граници, бесно реаговао, оценивши да ће „бити приморан да предузме мере како би спречио нелагодности Аустрији и њеном народу“.
Коментаришући најновија дешавања, саговорници Спутњика прво указују на чињеницу да постигнут договор ЦДУ и ЦСУ не значи и да ће он заживети све док се са тим не сложи и Социјалдемократска партија, други коалициони партнер у немачкој Влади. Уз то, сматрају да ће доћи до даљег заоштравања односа у ЕУ по питању миграната, јер би одговор Аустрије на спашавање немачке Владе могао да има домино ефекат.
По речима Предрага Рајића из Центра за друштвену стабилност, Аустрија не може да буде задовољна немачким решењем, јер би она постала држава у којој би се стварао мигранстки чеп, пошто би била приморана да чека одлуку Немачке о распоређивању миграната на својој територији или о пребацивању у неке друге државе ЕУ.
„Ја очекујем даље заоштравање по том питању, пре свега на линији Вишеградске четворке, плус Аустрије и Италије с једне стране и Немачке и Француске с друге стране. Не видим неко одрживо решење у наредном периоду, осим да Немачка попусти и настави даље са доношењем сличних решења, као што је ово сад са отварањем прихватних центара на самој немачкој граници и да у неком ближем временском периоду одлучи да више не прима толики број избеглица“, каже Рајић.
Уколико Аустрија заиста буде оштрије контролисала границу са Словенијом и Италијом, то ће, сматра саговорник Спутњика, довести до домино ефекта, јер ће и оне то исто радити на својим јужним границама. У том случају може доћи до отежаног протока људи, робе и услуга унутар саме Шенген зоне и ЕУ, а то, додаје он, свакако ником није у интересу.
Рајић је убеђен да ће европски званичници баш због тога ипак на крају донети неко решење које је прихватљиво за све блиске ставу да се, без обзира на хуманистичку страну проблема и геополитичку слику, мигранти просто не могу примати тек тако и неконтролисано.
„Верујем да ће тај став бивати све гласнији и да ће напослетку Берлин и Париз умногоме ревидирати своје политике које су до сада биле наклоњене принципу у потпуности отворених врата“, закључује Рајић.
Политиколог из Линца у Аустрији Жељко Малешевић каже за Спутњик да је аустријска Влада данас изашла са саопштењем да ће сачекати да се разјасни ситуација у Немачкој да би знала све појединости и када чује одлуку немачких Социјалиста, трећег коалиционог партнера у немачкој влади, и онда ће изаћи са одлуком по питању немачког става о мигранстском питању. Подсећа да је већ упозорила да не одобрава договор ЦДУ и ЦСУ.
Малешевић је напоменуо да је пре неколико дана Аустрија донела одлуку о заштити јужних граница, оних према Италији и Словенији, а очекује се да то уради и у односу на западну према Немачкој.
„Аустрија наравно има законски пуно право да брани своје границе и по потреби ће извести и полицију и специјалну полицију ’Пума‘, формирану пре неколико дана, која ће се искључиво бавити заштитом граница“, истиче саговорник Спутњика.
На питање да ли је спасавањем немачке Владе договором о мигрантима ЕУ ближе или даље од решења мигрантског проблема, он одговара: Дефинитивно даље.
Он напомиње да је договор о мигрантском питању са недавног самита ЕУ у Бриселу већ доведен у питање. Пошто га је Меркелова поздравила, из Италије и неких других земаља је негирано да су се тако договорили и да то што је саопштено не подржавају.
Италија је већ јасно рекла да неће прихватити никакве избеглице које би биле враћене назад из Немачке, а Аустрија да то неће спровести, каже Малешевић, који компромис ЦДУ и ЦСУ више види као „медијско решење“, односно као прављење рачуна без крчмара, јер се не зна став трећег коалиционог партнера.
„Ситуација је доста конфузна. С једне стране је тај блок Немачка-Француска који из њима знаних разлога покушава да спаси наводно нека достигнућа ЕУ у последњих 10-15 година. Не знам каква су то достигнућа. Позитивна сигурно нису, јер да јесу, не би били на таквом гласу међу грађанима ЕУ. С друге стране, јасно је да је дошло време и у Аустрији и у Италији да те државе више слепо не следе политику Немачке по питању ЕУ“, истиче Малешевић за Спутњик.
Виши научни сарадник Центра за германистику у оквиру Института Европе Руске академије наука Александар Камкин сматра да су мигранти постали изазов не само за европску безбедности, него и за европске интеграције у целини.
„Миграциона криза је у неком смислу поделила Европу. Политичке елите схватају да губе поверење бирача и да десно оријентисане партије зато добијају све више гласова. Ту нам је најсвежији или најочигледнији пример Италија. Зато је логично претпоставити да ће и остали европски лидери кориговати своју политику, како не би постали аутсајдери под утицајем спољних фактора“, закључио је Камкин у изјави Спутњику.
