Тренутно се у Јужно-Сахалинску одржава Међународни геотехнички симпозијум на којем учествује 80 стручњака из Јапана, Велике Британије, Јужне Кореје, Казахстана и читавог Далеког истока, који говоре о својим искуствима у пројектовању и изградњи такве хидрауличке структуре, са посебним нагласком на специфичност климе и њен утицај на мост.
„Мислим да ће искуство стечено на изградњи Кримског моста помоћи и то захваљујући позитивним лекцијама које смо усвојили и због проучавања оних проблема са којима смо се тамо суочавали. Јасно је да ће се убудуће све више пажње посвећивати Далеком истоку, како по питању руковођења регионом, тако и по питању инфраструктуре. Мислим да је идеја изградње моста на Сахалину део дугорочног пројекта, део визије нашег руководства о будућности тог региона“, рекао је за Спутњик руски политиколог Сергеј Бирјуков.
Раније је саопштено да се планира да железнички мост буде постављен на најужем месту Татарског мореуза који одваја Сахалин од копна. Мост ће бити дугачак шест километара и биће део будуће пруге дугачке 580 километара која ће спајати село Селихино у Хабаровском крају и село Ниш на Сахалину. Тренутно се роба између острва и копна превози трајектима на релацији Ванино-Холмск, али тај транспорт често зависи од временских услова.
Позивајући се на прелиминарне процене Руских железница, руски медији наводе да ће железнички мост на Сахалину који ће повезати острво са континенталним делом Русије бити 3,5 пута скупљи од Кримског моста. То се објашњава трусним тереном, комплексним инжењерско-хидролошким условима, неприступачношћу терена и географском позицијом на крајњем северу. Земљиште на Сахалину је због монсуна склоно клизиштима, па и то ствара одређене проблеме грађевинарима.
Вредност пројекта, према прелиминарним проценама, износиће близу 540 милијарди рубаља, од чега ће за мост отићи 252,8 милијарди рубаља, док ће остатак бити потрошен за железничке пруге на Сахалину и дубоководни терминал у Иљинском, одакле ће угаљ бити транспортован возовима.
Експерти кажу да такав мост представља стратешки интерес не само за Хабровски крај, већ и за целу земљу.
Коначна одлука о изградњи моста још није донета. Разматра се и о друга опција — изградња тунела, који ће повезивати Сахалин, на којем живи мање од пола милиона људи, са континенталним делом Русије. Генерални директор Руских железница Олег Белозјоров је раније изјавио да компанија припрема коначне калкулације трошкова саобраћајног прелаза и да пројекат треба да буде ревидиран и оптимизован.
Идеја о изградњи моста на Сахалину постоји већ деценијама и то питање је више пута покретано од средине 20. века. Још је у Стаљиново доба постојао план да се велико острво повеже са копненим делом Русије, али тада се није спомињао мост, него железнички тунел испод Татарског мореуза. Међутим, та идеја није реализована. Питање повезивања двеју обала мостом или тунелом поново је покренуто 2007. године.
О томе да Русија истражује изводљивост изградње железничког моста на Сахалину говорио је још у септембру прошле године на Источном економском форуму у Владивостоку и руски председник Владимир Путин, који је рекао да ће тај пројекат, као и развој Северног морског пута, модернизација Бајкалско-амурске и Транссибирске железнице, „омогућити да Далеки исток Русије постане једно од најважнијих логистичких чворишта у свету“.
