Хрватска је ближе „изворима“ него остале бивше југословенске републике, каже за Спутњик последњи селектор СФР Југославије Ивица Осим поводом пласмана хрватске репрезентације у финале светског првенства у Русији.
Популарни „Штраус са Грбавице“ додаје да је Хрватска имала боље контакте са Западом и да је тамо више научила, „посебно њихови играчи који су тако распоређени“, да је практично са њима лакше радити.
„Медијски гледано, били су умеренији него многи други. Оно што Далић (хрватски селектор) често прича, та скромност је врло битна, бар на нашим просторима, да останемо на земљи. Ништа случајно не долази. Пуно је рада и талента кога су, хвала богу, Хрвати имали. Имали су неколико изванредних играча и добро су искористили политичку ситуацију на Балкану. Све је то њима у прилог ишло и на један мудар начин су то искористили. Од некадашњих непријатеља правили су себи пријатеље и врло паметно су поступали, без неке велике помпе“, сматра он.
Осим истиче да је хрватски највећи фудбалски успех у историји покривен квалитетом, уз напомену да репрезентативци играју у лигама „Велике петорке“ и да су сви стандардни, што је школа за себе. Они су максимално извукли све што се могло извући, укључујући и начин понашања фудбалера, истиче Осим.
„Стварали су увек једну позитивну климу и њихови играчи су васпитавани на један другачији начин. Нису завршавали каријеру са парама које добију у државама у којима играју, већ су ишли даље и то су радили на најбољи могући начин — не потцењујући никог и не прецењујући никог. А то је најтеже, наћи неку меру да знамо ко смо, где смо и шта можемо а шта не можемо. И то, објективно, треба изнети и они су то направили. Сад ће бити неке помпе, али то је заслужено. Ипак је терен тај који све показује. Успели су да направе једну екипу која је врло мотивисана и ту мотивацију су задржали дуги низ година“, објашњава најпопуларнији југословенски селектор.
Та мотивација се, додаје Осим, пренела са играча и на навијаче и временом је представљена као престиж једне државе. И „сви су учествовали у томе — веселили се кад треба, а тужни су били исто кад треба“. За разлику од осталих Југословена, Хрвати знају боље поднети и успехе и неуспехе, истиче Осим.
Хрвати су много тога научили, истиче Осим и додаје да за остале Југословене важи да „ми знамо све, а не волимо да учимо“.
Последњи селектор Југославије сматра да је успех Хрватске у Русији „велика ствар за све бивше републике, ако будемо паметни и извучемо поуке од Хрвата“.
„Треба знати учити, што рече Далић, треба бити понизан и скроман и треба прихватити да неко нешто боље ради, а на то ми не пристајемо никада. Кад пристанемо на то да неко нешто боље ради и уради од нас и да нам то буде пример, а врло смо тешки на томе, то ће бити најбољи пут. Ово је доказ више зашто су Хрвати дошли до финала а, зашто не — Србија. Према томе, овде треба бити паметан и искористити искуства Хрватске која су свежа и преиспитати себе, играче и њихово понашање, као и медије, поштено да вам кажем“, оцењује „Штраус са Грбавице“.
Осим верује да ће Хрвати дуже време остати „при себи“ и да ће „њихова прича трајати дуже“, а да се неће завршити, као увек код нас — „било па прошло, па онда крену критике и траже се мане“. Последњи селектор Југославије нада се да ће из хрватског искуства поуку извући цели Балкан.
