То решење они виде применом, како кажу, принципа реципроцитета са правима Срба на северу "Републике Косова", стоји, између осталог, у том документу.
Они сматрају да без решавања права Албанаца у „Прешевској долини“ не може, како кажу, бити стварне нормализације односа Београда и Приштине.
Траже и да их у бриселском дијалогу заступа председник привремених косовских институција Хашим Тачи, наводи се у декларацији која је подељена медијима након скупштине албанских одборника у Бујановцу.
Они заправо траже да руководство привремених косовских институција, Тачи, чији легитимитет у дијалогу оспорава косовска опозиција, и Рамуш Харадинај, буду заступници њихових интереса у Бриселу, који би им, како сматрају, обезбедили исто „оно што Србија тражи за српску мањину на Косову и Метохији“.
Албанци југа централне Србије тврде да су мањина која је у Србији највише дискриминисана и да су наводно „жртва“ неслагања Београда и Приштине.
Судећи према ранијим изјавама албанских одборника, захтев да им се обезбеде подједнака права која имају Срби на северу Косова, Албанци такозване „Прешевске долине“ очекују да буду укључени на високе позиције у Влади Србије.
Тако је на данашњој скупштину усвојен и закључак којим они траже „пуну реализацију колективних права Албанаца у складу са, како наводе, највишим стандардима предвиђеним међународним документима УН, ЕУ и Савета Европе и „добром праксом Оландских острва, Јужног Тирола и Косова“.
Такође траже и суштинско повећање континуираног мониторинга од међународне заједнице ради, како наводе, реалне процене положаја Албанаца „Прешевске долине“.
Албанци са југа централне Србије нису тема разговора у Бриселу
Албанци са југа централне Србије нису тема разговора у Бриселу и њихово усвајање „Политичке декларације“, којом траже да буду укључени у дијалог Београда и Приштине, више је политичке природе због предстојећег избора за национални Савет Албанаца, изјавио је данас председник Координационог тела Владе Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа Зоран Станковић.
„Међународна заједница је јасно и гласно рекла — општине Прешево, Бујановац и Медвеђа ни у једном тренутку нису тема за разговор у Бриселу и то је децидирано и јасно речено. Према томе, не видим шта је тај реципроцитет, ко га тражи и зашто га тражи“, рекао је Станковић новинарима.
Станковић каже да та декларација представља наставак њиховог доношења декларација и подсетио да је прва донета 2006, па 2013. и сада 2018. године.
„У тој декларацији има ствари које ћемо анализирати, али има много неприхватљивих ствари које се заснивају на општој процени која не садржи истину.“
Како је рекао Станковић, та декларација можда користи некоме у предизборним активностима, пошто је избор за Национални савет Албанаца 4. новембра и с обзиром на неке друге политичке поене.
„Али није наше да се о томе изјашњавамо, с обзиром на улогу Координационог тела“, казао је Станковић.
Танјуг
