На делу је најновији покушај отимања имовине Срба на Косову и Метохији — амандманима. Наиме, на предлог закона Српске листе којим би се поштовало власништво Српске православне цркве на Космету, албански посланици подносе амандмане којима траже да имовина припадне „Косовској православној цркви“.
Идеја није нова, али се поставља питање шта би то била и кад је настала фантомска „Косовска православна црква“.
Историчар Предраг Марковић каже за Спутњик да је „Косовска православна црква“ очигледно нека фантомска организација. Марковић истиче да су историји постојала два случаја кад се „проглашавала нека друга православна црква у намери да се уништи СПЦ на некој територији“.
Први случај је случај Хрватске за време Другог светског рата када су усташе нашле неког сиротог избеглицу Гермогена, па су га прогласили за вођу „Хрватске православне цркве“. Наравно, циљ је био да се уништи српско име у НДХ.
„Други случај је, нажалост, много болнији — то је случај Црне Горе. Значи, после НДХ друга држава која је прогласила несрпску православну цркву у жељи да уништи СПЦ је Црна Гора и у том контексту, жеља Албанаца да прогласе ’Косовску православну цркву‘ је много мањи грех према СПЦ од таквог црногорског покушаја“, сматра Марковић.
Он додаје да је у свим тим случајевима реч о две ствари.
Прво, СПЦ на Косову има велику имовину, и на велику жалост, наша држава док је контролисала Косово није вратила ту имовину цркви, што је по сваком европском закону требало и могла да учини деведесетих година прошлог века. У питању је велика количина земље која би, кад би се вратила СПЦ, знатно побољшала материјални положај и цркве и српског народа.
„Други разлог је доста тужан — Косово нема ниједан значајан споменик, осим споменика Српске православне цркве, и то је само један бизаран гест у жељи да присвоје једино културно наслеђе које има било какав значај на Косову, а то је наслеђе СПЦ“, истиче Марковић.
Он додаје да је присвајање наслеђа СПЦ почело са причом у вези са Унеском јер „мање екстравагантни Албанци“ тврде да наше светиње на Косову нису српско наслеђе већ заједничко, византијско, односно да је то наслеђе једне заједничке културе чији су баштиници и косовски Албанци.
Марковић додаје да је то културнији аргумент, док је „луђи аргумент“ овај о „Косовској православној цркви“.
Будући да још није познато да ли „Косовска православна црква“ има неке „свештенике“, Марковић каже да би могли да их доведу са југа Албаније, јер на Косову не постоје православни Албанци.
„Мислим да је то неозбиљан предлог и да чак Албанска православна црква то никад не би урадила, јер би била прокажена у породици светских православних цркава. Питање је да ли би ти православци са југа Албаније пристали да на такав начин повреде канонски карактер једне од православних цркава. То није као у Македонији где исто постоји канонски непризната црква, али ипак постоје свештеници и верници који су чланови те канонски непризнате цркве“, каже Марковић.
Албанска православна црква је у блиској вези са Грчком због чега прави албански православци не би починили такву јерес да се прихвате „чинодејствовања“ у „Косовској православној цркви“, истиче наш саговорник.
Коментаришући податак да се термин „Косовска православна црква“ први пут појавио у депешама Викиликса, Марковић каже да ако су Американци у својој „познатој обавештености“ пренели такву терминологију — то би био уобичајени гаф америчке администрације.
