Криптовалута биткоин прешао је испод психолошке границе од 7.000 долара и наставља да пада, па се продавао за 6.500 долара, показују подаци са више берзи. И друге крипотаволуте губе на цени, али је биткоин у жижи, будући да чини око 48,5 одсто читавог тржишта криптовалута.
Биткоин је за последњих недељу дана пробио већ две психолошке границе, забележивши вредност испод 8.000 долара 31. јула, а испод 7.000 долара 5. августа и тај тренд се наставља.
Како се калила криптовалута
Дмитриј Голубовски, аналитичар финансијске групе „Калита-финанс“, каже за Спутњик да је пад биткоина чисто техничка тема и да нема суштинских разлога за таква кретања. Биткоин се понаша као и сваки ризични актив — кад долар расте, они падају, примећује Голубовски.
„То је увек неочекивано, али у томе нема ничег чудног, штавише, док сличне ствари падају на нулу, јер иза неких хартија од вредности стоји одређена реалност, овде нема никакве реалности. То нису акције компанија, нису обвезнице неке земље која реално постоје. То је валута иза које ништа не стоји“, прецизира Голубовски.
Подсетимо да су криптовалуте, нарочито биткоин, постале нарочито популарне делимично због оштрог скока њихове вредности у 2017. години, кад је биткоин скочио са 1.000 долара на преко 20.000 долара у једном тренутку.
Настанак биткоина на обрисима последње светске кризе био је, како за Спутњик напомиње Ненад Гујаничић, главни брокер брокерске куће „Моментум секјуритиз“, својеврстан изазов главним светским валутама — ова прва криптовалута нудила је предности какве долар, евро или јен нису могли да понуде корисницима.
Наиме, биткоин није контролисан од било какве врсте регулатора попут централне банке, већ представља децентрализовану мрежу која функционише по јасно дефинисаном математичком протоколу, наводи даље Гујаничић, па овако постављен систем региструје трансакције између корисника путем криптографије и дигиталног потписа, те самим тим чува приватност учесника.
Само трговање тим финансијским инструментом, према казивању тог брокера, скопчано је са веома високом волотилношћу, односно уобичајено је да чак у току једног дана биткоин флуктуира по неколико процената, а да се чак дешавало да скокови и падови буду између 5 и 10 процената, а некад и више.
„За то има више разлога, али је главни да је то врста новотарије на светским финансијским тржиштима која је зенит достигла крајем прошле и почетком ове године, кад је биткоин фактички био нека врста инвестиционог мехура, где је континуирано расла његова вредност и самим тим је долазило много више инвеститора како је цена расла“, додаје Гујаничић за Спутњик.
Како психологија утиче на хлађење биткоина
Оно што се сад дешава, прецизира даље он, јесте да је почетком ове године дошло до хлађења цене тог финансијског инструмента и да једноставно више нема те шпекулативне маније која је привукла доста шкепулативног капитала, па се та цена постепено прилагођава неким нижим нивоима.
„Кључно питање је која је права вредност биткоина, јер, подсетићемо, јесте он пао са неког историјског максимума од око 20 хиљада долара на садашњих шест, седам хиљада долара, али треба рећи да је то вишеструко више него што је била његова вредност почетком прошле године, а да не причамо у неколико година уназад“, указује Гујаничић.
На питање зашто је дошло до пада интересовања, он каже да ако посматрамо шпекулативни аспект приче, чињеница је да биткоин није више у том неком узлазном тренду, већ у силазном и то је последица психолошких фактора, јер су на берзи генерално психолошки фактори много јаки.
„Кад неки финансијски инструмент има узлазни тренд, односно континуирано расте, велики број улагача верује да ће се и даље тај тренд наставити, односно да ће наставити да расте. И обрнуто, кад нека акција или неки ризичнији финансијски инструмент попут биткоина почне да пада, онда су очекивања инвеститора да ће се наставити у том смеру“, појашњава тај брокер.
Оно што је битно за сâм биткоин и генерално за све криптовалуте, према Гујаничићевом појашњењу, јесте њихова потенцијална прихваћеност у свету. Рецимо, прошле године је осим тих шпекулативних фактора на раст тражње утицала и чињеница да је биткоин пре свега, па и неке друге криптовалуте, био све више прихваћен у неким трговинским ланцима у појединим земљама.
„Што оне више буду више омасовљене, односно, што више буду прихваћене у неким малопродајним ланцима, оне су атрактивније и може се рећи да добијају на вредности. И обрнуто, били смо сведоци у протеклих неколико месеци да су биткоин и друге криптовалуте забрањиване у неким земљама и оне су под утицајем великог броја тих регулаторних претњи. Теоретски, уколико нека земља забрани коришћење криптовалута или биткоина, то у великој мери утиче на његову мању атрактивност“, истиче Гујаничић.
На веровање расте, на скепсу опада
На питање треба ли очекивати да ће биткоин сад пасти на нулу или има будућност, Дмитриј Голубовски, аналитичар финансијске групе „Калита финанс“, сматра да максимум биткоина тек предстоји.
„Тиме руководи доста једноставна и цинична логика: људи који су ту игру смислили, уложили у њу доста велики новац и тај новац треба одрадити. Тему биткоина су наметнули и изрекламирали медији. Мислим да ће бити направљен нови талас интересовања за криптовалуте, да би они који су ушли у ту причу на самом почетку, дошли до максимума. А тек онда ће биткоин највероватније доживети слом“, предвиђа Голубовски за Спутњик.
С друге стране Ненад Гујаничић констатује да је веома тешко прогнозирати будућност биткоина, али је мишљења да је преурањено излазити са тврдњама да ће биткоин да загосподари светским финансијским системом, као што се говорило прошле године у време његове највеће експанзије, јер то неће дозволити главни светски центри финансијске моћи, а то су главне светске централне банке.
„Ако кажемо да има неколико тих центара,а као што су амерички ФЕД, Европска централна банка и Централна банка Јапана, мислим да нећемо доћи у ситуацију да долар, евро или јен буду угрожени од биткоина или других криптовалута. Наравно, та прича има већи број аспеката, али мислим да уколико криптовалуте достигну неки ниво да би могле да угрозе ове главне светске валуте те државе, односно заједнице држава имају доста инструмената који могу да сузбију раст криптовалута“, подвлачи Гујаничић.
У оном облику у ком су криптовалуте данас реализоване, сматра руски стручњак Голубовски, у поређењу са другим платежним системима, оне су веома неефикасна ствар.
„Тај систем врши свега неколико трансакција у секунди, а у овом тренутку троши струје колико омања земља. Виза, када ради на максимуму, обрађује 50.000 трансакција у секунди. Биткоин не може да јој конкурише. Зато, када кажу да су криптовалуте платни систем будућности, то није тачно“, тврди Голубовски.
Према прогнозама инвестиционо-банкарске групације „Голдман сакс“ везаних за развој вредности најпознатије криптовалуте, биткоин се никад неће вратити на старо и његова вредност ће дугорочно посматрано бити увек у паду. Током 2018. године је биткоин изгубио око 45 одсто своје вредности и мимо прогноза ове инвестиционо-банкарске групе.
Ненад Гујаничић понавља да је изузетно тешко предвидети кретање биткоина, пре свега на краћи временски период, понавља Ненад Гујаничић, па чак и на дужи временски период, јер је биткоин атипичан финансијски инструмент и за разлику од акција на берзи, у чијој основи леже саме компаније, биткоин пре свега зависи од његове опште прихваћености, односно његовог омасовљења и колико ће се он реално користити у животу сваког појединца.
„Оно што је највећа предност криптовалута, јесте та блокчејн технологија и чињеница да су те криптовалуте за разлику од класичних валута, попут евра и долара, доста аутономне и не зависе од политичког центра, те у том неком смислу имају могућност да буду прилично чисте, независне и да имају доста велики потенцијал“, резонује Гујаничић.
Међутим, оно што генерално томе фали, према његовом мишљењу, јесте пре свега чињеница да главне централне банке неће дозволити да имају конкуренцију на пољу главних светских валута, што значи да је мало вероватно да ће бити престигнути они нивои који су били током прошле зиме, из простог разлога што је то био део неког инвестиционог мехура који се мало издувао, па би опет требало да се деси нека мало већа помпа око тога да се приближимо тим нивоима.
