У руској Думи упозоравају да ће америчке мере претворити систем међународног права у „театар апсурда“, док су у Савету Федерације уверени да Вашингтон користи такве мере ради обуздавања Русије и промовисања сопствених комерцијалних интереса.
„Санкциона политика Сједињених Држава је њихов инструмент притиска на конкуренцију на светским тржиштима, на демократију, тј. на све што су Американци деценијама пропагирали као своје тековине и основне вредности. Заправо, све је потпуно супротно. Санкције које уводе против Русије, Кине, Ирана су механизми за поткопавање суверенитета држава, као и трговине“, наводи сенатор Морозов Спутњик.
Он истиче да је и „случај Скрипаљ“ део тактике коју Американци са својим англосаксонским партнерима спроводе по читавом свету.
„Прво смисле мит, испровоцирају неку ситуацију, а онда почињу да снажно притискају све медије, манипулишући јавним мњењем. Та тактика данас превазилази све границе“, каже сенатор.
Стручњак за међународну политику са Високе школе економије Дмитриј Офицеров Бељски није изненађен новим мерама Вашингтона, а за наш портал каже:
„Америчке санкције немају никакве непосредне везе са догађајима у Солсберију. Санкције су дугорочна политика Сједињених Држава према Русији, која у принципу не зависи од поступака саме Русије. Сходно томе, не треба ни да размишљамо о укидању америчких санкција наредних година. Разлог за увођење нових санкција може бити буквално било шта. Што се тиче европских санкција, ту може бити помака ако Европљани у контексту погоршања међусобних односа са САД осете да су слободни од америчке политике и да могу да се дистанцирају од ње, али засад је о томе рано говорити“.
Андреј Суздаљцев са Факултета за међународну политику и привреду примећује у изјави за Спутњик да је већ постало уобичајено да западне земље без доказа оптужују Русију.
„То одговара стандардима западног света. На крају добијамо затворени круг: они почињу кампању рачунајући да ће пре или касније Русија нешто рећи. А кад се то не деси, морају сами себе да оправдавају. Мала лаж рађа велику лаж. Једном ће се то завршити тешким скандалом, с обзиром на традиције њихових политичких елита. И у тој енглеској елити појавиће се људи који ће нам испричати шта се ту стварно дешавало“, уверен је Суздаљцев.
Парламентарци најављују и могућност примене закона о контрасанкцијама. Шеф одбора Савета Федерације за буџет Сергеј Рјабухин верује да би Русија могла, као одговор, да донесе одлуку о стопирању извоза ракетних мотора Америци. Сенатор Игор Морозов истиче пак да Русија свакако има инструменте да узврати на такве мере.
„Један од њих је да са свим нашим партнерима у економским интеграционим организацијама пређемо на националне валуте. Искључење долара из промета, пре света у сфери нафте и гаса, биће наш веома озбиљан одговор“, закључује руски сенатор.
Сједињене Државе увеле су нове санкције Русији због наводне употребе хемијског оружја у британском Солсберију. Санкције ће ступити на снагу 22. августа, а подразумевају потпуну забрану извоза електронских уређаја и опреме двојне намене у Русију.
Како је најављено из Стејт департмента, други пакет санкција, уколико Русија не буде гарантовала да неће користити хемијско оружје у будућности, могао би да укључи смањивање нивоа дипломатских односа, забрану летова у САД руској авио-компанији „Аерофлоту“ и готово потпуни прекид америчког извоза. Британија је, очекивано, поздравила нове санкције.
Из Амбасаде Русије у Вашингтону кажу да су „драконске“ санкције уведене под лажним изговором тровања бившег обавештајца Сергеја Скрипаља и његове ћерке Јулије у Британији, при чему америчка страна није предочила никаква објашњења за такве мере.
