Тај предлог део је обимног документа под називом „Економски, демографски и социјални ефекти и различити сценарији за нормализацију односа Београда и Приштине“, а сачинило га је, како тврди приштински лист, шест српских експерата у априлу ове године, уз подршку београдског Фонда за отворено друштво.
Уз објављени факсимил документа, „Зери“ пише да овај предлог детаљно разрађује све економске, демографске и социјалне ефекте нормализације односа Београда и Приштине.
Документ садржи 90 страна, а аутори су, према листу, Миладин Ковачевић, Душан Гавриловић, Драган Поповић, Милена Б. Стевовић, Љиљана Секулић и Катарина Станчић.
Документ, иначе, разматра могућност нормализације односа између Београда и Приштине са сценаријом за размену територија, сценаријом без размене територија, затим сценарио потпуне имплементације Бриселског споразума из 2013. године, као и сценарио у којем би био задржан „статус кво“.
„Зери“ пише да предлог о разграничењу подразумева да Приштина преузме општину Прешево, а да се централној Србији припоје четири општине севера КиМ.
Наводи се и да би у том случају Србија била „у предности“ за 2,7 милијарди евра.
„Србија и Косово могу да постигну споразум о размени територија, тако што би Косово преузело општину Прешево, без Бујановца и Медвеђе, док би четири северне општине (Лепосавић, Звечан, Зубин Поток и северна Митровица) биле придружене суседној земљи“, наводи „Зери“.
Наводи се и да аутори овог документа констатују да у општини Медвеђа живи само 7,1 одсто Албанаца, те да стога опција њеног придруживања Косова није одржива опција.
Истовремено, процењује се да у Бујановцу живи око 54 одсто албанског становништва, па би, како се наводи, размена ове територије могла да представља „политичку и безбедносну претњу на дужи рок“.
