„Студија полази од два претпостављена сценарија. Један је реалан и представља нормализацију односа, а самим тим ће се отворити перспектива уласка у ЕУ у периоду између 2025. и 2030. године. То значи одрживи развој. Други је статус кво, у коме се не отвара перспектива ка ЕУ и значи разна ограничења“, рекао је Ковачевић за Танјуг.
Статус кво је, тврди Ковачевић, крајње непродуктиван, регресиван, па и опасан по Србију, као несумњива препрека даљем развоју земље.
Разграничење као решење, по коме Србија добија север Косова — Лепосавић, Зубин Поток, Звечан и северну Митровицу, а Косово и Метохија Прешево, по његовој оцени је „апсолутно добро“.
Такав сценарио, каже Ковачевић, значи да се становништво Србије увећава за око 42.000 становника, а на КиМ за око 30.000 становника, колико их има у Прешеву.
„Ово је опционална конструкција размене територија, она не претендује да буде политичка поука. Размена територија је сагледана као рационална опција и студија говори о економским, социјалним, демографским ефектима, али не и политичким“, додао је Ковачевић.
Економски ефекти у том сценарију показују да би се најпре смањили трошкови Канцеларије за КиМ са 47 милиона евра на 9 милиона евра годишње, а када је реч о разлици у БДП-у, она би била у корист Србије за 52,4 милиона евра.
„Укупан добитак за Србију био би око 90 милиона евра“, рекао је Ковачевић.
Према његовим речима, нормализација односа је добра за Србију и у демографском погледу, јер би се до 2060. године број становника преполовио, уколико би остао статус кво.
У делу студије који се односи на заједничке економске интересе, група аутора, међу којима је и Ковачевић, указала је на потенцијал Трепче, која годишње може приходовати до 320 милиона евра, 9,6 милијарди евра за 30 година.
„То уопште није безначајно. Трепча је велики капацитет и он би могао бити активиран под условима постизања споразума о нормализацији односа. То подразумева да се заједнички управља. Слична ситуација је и са Газиводама“, рекао је он.
Ковачевић истиче да би то могло бити корисно за обе стране, а да Србија у овом тренутку нема користи.
Указао је и да је трговинска размена са КиМ око пола милијарде евра, а да би она лако могла достићи око милијарду евра, ако би имали нормалне односе.
„Све су то елементи матрице могућег позитивног развоја, али основно је да се разреши овај чвор — да ли идемо на једну или другу страну. Студија говори о императивности решавања тог питања. То значи да је одлагање и остајање у статус кво ситуацији крајње непродуктивно, регресивно и опасно, баријера развоју Србије, а решавањем односа отворене су све могућности за сасвим добру перспективу“, закључио је Ковачевић.
