Прво се у средишту дипломатског скандала нашла хрватска поп пјевачица Ивана Врдољак Вана, која је под притиском хрватске јавности напрасно отказала концерт поводом јубилеја „Јадрана“. Међутим, убрзо је стигло упозорење: „Црна Гора неће у ЕУ док не врати ’Јадран‘“, како је гласио наслов текста у „Вечерњем листу“.
Позивајући се на став Европске комисије, из Загреба су поручили да „ниједна држава неће моћи унијети у ЕУ неријешена билатерална питања са сусједима“.
„Хрватска и Црна Гора су, дакле, пред заоштравањем односа, а повод је неријешени спор у вези са повратком великог школског једрењака ’Јадран‘, од којег хрватска државна администрација не одустаје. Напротив, појачава притисак на Црну Гору. Једрењак ’Јадран‘ је крајем 1990. године упловио у Боку которску на ремонт и тако остао у Црној Гори, премда му је матична лука била Сплит и ратна лука Лора. Након толико година, од све своје флоте која је остала у Црној Гори, Република Хрватска потражује само тај једрењак“, пише загребачки лист.
У тексту се истиче „да Црногорци нијесу организовали прославу 85. рођендана ’Јадрана‘ и позвали хрватску пјевачицу Вану да уљепша прославу, спор око брода и даље би био изван очију јавности“.
„Но, хрватски су медији дигли буру, држећи да је врхунац безобраштине да Вана пјева у част отетог једрењака, па је Вана убрзо и отказала наступ… Министар одбране Дамир Крстичевић свом је колеги Предрагу Бошковићу упутио три писма у којима објашњава дефинитивни став да једрењак ’Јадран‘ треба бити враћен Хрватској. Крстичевић објашњава како ће такав став Хрватске остати непопустљив, но у духу добросусједских односа, Хрватска је спремна на компромис да школски брод ’Јадран‘ остане на располагању и црногорским часницима за обуку и школовање, но мора бити враћен у Сплит, те ће се на њему вијорити застава РХ“, наводи хрватски лист.
Потпредсједник Демократске српске странке Матија Николић за Спутњик каже да ако не бисмо улазили у меритум спора у вези са чувеним једрењаком, имајући у виду сва дешавања из последње деценије прошлог вијека, вјероватно би право питање за Хрватску гласило: „Да неће можда да им вратимо и неког Србина који је деведестих година прошлог вијека као избјеглица из те земље побјегао у Црну Гору?“. Управо у томе се, како додаје, огледа сва лицемјерност хрватске политике која је рушила Југославију, протјеривала све који су им били неподобни, углавном Србе, али је посебно водила рачуна да вриједне ствари које су стваране генерацијама у Југославији добије за себе.
„Поставља се питање шта ће им ’Јадран‘? Па Хрвати су као и сви у региону распродали своју државну имовину странцима, тако да можемо посумњати да је неком Сорошу у симболичном смислу школски брод ’Јадран‘ запао за око. Можда би пут до једрењака могао водити и преко Владе Црне Горе, али очито да је битно да се још једном оштете Црна Гора (или Србија), и узме ратни трофеј, а вјерујем да би чак и Томпсон запјевао на палуби са све ногометном репрезентацијом“, иронично примјећује Николић.
Наш саговорник подсјећа да је школски брод „Јадран“ прављен по наруџби краља Александра Карађорђевића и да се може сматрати симболом Југославије, па и Србије, а то што је игром случаја у Црној Гори би „могла бити правда“.
„Али би заиста било страшно да припадне онима који се позивају на тековине усташтва, који величају управо оне који су убили краља Александра и срушили државу коју су стварали он и у највећој мјери његов српски народ, уз огромне жртве. Тако би судбина овог једрењака, који се сматра једним од најљепших и који нас носталгично враћа у једно вријеме које је одавно прохујало, уколико би припао Хрватима, била иста као и судбина државе чији је био симбол“, јасан је Николић.
Уколико би „Јадран“ којим случајем ипак завршио у Сплиту који му је био матична лука неко вријеме, брод би, констатује саговорник Спутњика, у том случају вјероватно „могао да сазна понешто и о судбини храбрих црногорских војника које су са удаљених ратишта доводили у злогласну Лору и иживљавали се над њима до смрти“.
„Стога се надам да ће једрењак ’Јадран‘ остати код оних којима је драг и којима припада, јер је испловио из многих турбулентних времена и вода и јер је дио историје српског народа и његовог краља“, децидан је Николић.
Прослава јубилеја 85. година школског брода „Јадран“ протеклих дана обиљежена је у Црној Гори низом манифестација, попут „Дана отворених врата“ када је свим посјетиоцима у Тивту било омогућено да посјете брод и разговарају са члановима посаде. У част славног једрењака такође је уприличена и изложба фотографија „Јадрана“, затим једриличарска регата, а централна прослава предвиђена је за 20. август, на којој ће поред бројних званица присуствовати и црногорски министар одбране Предраг Бошковић.
Подсјетимо да је одлука о изградњи брода „Јадран“ донијета је у Београду 1926. године на састанку поморско-пропагандне организације „Јадранска стража“ са циљем да се изгради пловило за обуку и школовање кадрова за југословенску ратну морнарицу. Тим поводом била је покренута масовна акција за прикупљање средстава, а највише новца за изградњу брода прикупљено је у Сарајеву, Зрењанину, Београду и Новом Саду. Поред тога, највећи дио средстава на крају је издвојило Министарство војске и морнарице Краљевине Југославије (300.000 тадашњих њемачких марака), а значајну суму из свог личног фонда приложио је и краљ Александар Карађорђевић.
