Црна Гора има специфично мјесто и значајну улогу у стабилности региона, констатује се у предлогу нове стратегије. Истиче се да Црна Гора дијели стратешки приступ изазовима, ризицима и пријетњама по националну безбједност који су дефинисани стратешким документима НАТО-а, а такође се наводи и да су „промјене на геостратешком плану утицале да Западни Балкан поново постане зона јаког интересовања одређених међународних актера, чији је примарни циљ спречавање даљег европског и евроатлантског пута појединих држава региона“.
„То условљава конкретне акције према региону, посебно хибридног карактера, што је озбиљан безбједносни изазов и може имати значајније последице по регионалну стабилност и успорити интеграционе процесе“, пише у националној стратегији Црне Горе.
Црногорски министар одбране Предраг Бошковић такође је раније казао да пуноправним чланством у НАТО-у Црна Гора нема потребу да развија свој систем безбједности када су оружане снаге у питању, те да умјесто развијања скупих система за одбрану, Црна Гора може сада те системе да „користи од својих 28 партнера других чланица НАТО-а“.
„Сада се можемо фокусирати на оне системе о којима се договоримо са НАТО-ом. То су прије свега пјешадијске јединице, затим оно по чему је Војска Црне Горе позната, за шта има традицију и знање“, саопштио је Бошковић.
Информација да је Министарство одбране Црне Горе јавно предочило предлог стратегије националне безбедности, према мишљењу аналитичара Војина Грбача, у црногорском случају „представља још један у низу апсурда руководства непостојеће армије“, па с тога исти није вриједан нарочите пажње.
„Тај предлог и оно што пише у њему је вриједно пажње колико и евентуални документ да је Ловачки савез Црне Горе донио стратегију о сезонској исхрани дивљачи. Да се подсјетимо, у августу прошле године специјализовани војни портал ’Глобал фајерпауер‘ је објавило резултате истраживања снаге армија у свијету, гдје су се на списку нашле 133 државе. По том списку, редослед најјачих армија иде овим редом: САД, Русија, Кина, Хрватскa је на 68, Србија на 83. мјесту, а Црне Горе нигдје није било. Дакле, Црна Гора има нешто попут фантомске армије“. каже Грубач за Спутњик.
Међутим, у документу који је предочио црногорски министар одбране Предраг Бошковић такође се наводи да Црној Гори пријети опасност од акција хибридног карактера, што је, према оцјени овог аналитичара „тачно“, али је истовремено и тачно да је режим потпуно промашио из којег смјера долази опасност.
„Министар Бошковић не наводи кључну ствар — таква опасност Црној Гори пријети искључиво и само од идеолога ’велике Албаније‘. Наиме, албанске пропагандне акције психолошког рата хибридног карактера, који може прећи и у следећу терористичку фазу, са претензијама на територију Црне Горе, јавност посматра годинама. Те акције се изводе координацијом албанских политичара у Црној Гори са албанским политичарима у Албанији и на Космету. Умјесто да се супротстави таквим великоалбанским акцијама, те повуче конкретне и енергичне потезе, црногорски естаблишмент пише некакве ’стратегије‘“, констатује Грубач.
„Министар одбране Бошковић је овим документом, као и у неколико случајева раније, показао своју неадекватност и некомпетентност. Јер како било шта може осмислити особа која је послала црногорског официра на прославу антицивилизацијске ’Олује‘, гдје је Хрватска у суманутом стању славила злочин над цивилима“, пита се наш саговорник.
Како је управо поменути потез огорчио и разгоропадио јавност Црне Горе, Грубач иронично закључује да су „шансе да нешто слично понови и на Космету смањене, односно да режим, на примјер, пошаље црногорског официра у Метохију, на албанску прославу прогањања 32.000 Црногораца из те области“.
Подсјетимо, предлог стратегије националне безбједности Црне Горе утврдила је Влада на сједници 27. јула и Парламент би о њој требало да расправља у октобру.
