Пре расписивања тендера за докапитализацију Рударско-топионичарског басена (РТБ) Бор интересовање за ту фирму показало је 11 страних компанија, по расписивању тендера, документацију која је коштала 10.000 долара откупило је њих седам, да би по отварању приспелих понуда у Министарству привреде констатовали да су пријаве о учешћу у поступку приватизације послале три фирме, из Канаде, Кине и Русије.
После 12 година од првог покушаја приватизације Рударско-топионичарског басена (РТБ) Бор, може ли се на основу управо отворених понуда приспелих на тендер рећи да смо на прагу решења за дугогодишњу „црну рупу“ српске привреде. Шта се може прочитати из штурог саопштења, у коме се не наводе ни имена три фирме које су се јавиле на тендер?
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже да је веома тешко у овој фази на основу овако штуре информације донети било какав закључак.
„Пажљиво сам пратио када је тендер расписан и морам да признам да сам збуњен чињеницом да се заправо сада не зна да ли ће држава Србија задржати већинско власништво или ће стратешки партнер можда бити већински власник. То је за мене велико изненађење, јер сам према претходној најави Владе Србије разумео да улази у питање решавања судбине Бора, тако да ће држава задржати већинско власништво, да тражи мањинског партнера који ће донети нове технологије и ’запушити рупе‘ које постоје у РТБ Бор“, каже Савић за Спутњик.
Он истиче да се, како сада ствари стоје, не зна ко ће заправо бити већински партнер. Каже да ће, судећи по најновијој изјави премијерке Ане Брнабић, пре бити да се у ствари држава одриче већинског власништва.
По оцени професора Економике индустрије нејасно је и шта значи да се од будућег партнера очекује да са 350 милиона долара докапитализује РТБ Бор и да преузме његове дугове. Није прецизирано које, с обзиром на то да је дуг компаније био 1,1 милијарду евра, од којих је држава преузела 900 милиона.
Заиста има много питања, а, како напомиње, додатне нејасноће изазива и поприлично неуобичајена ситуација, када јавност није добила информацију о понудама у време које је сама Влада Србије одредила, него тек негде после седам-осам сати и то врло штуру.
Он сматра да је РТБ Бор прилично врућ кромпир и да је потпуно јасно да у таквој ситуацији држава нема много избора и да сви који се јављају на тендер то добро знају.
„Неко ко долази у РТБ Бор у овој ситуацији највише би волео да буде већински власник. Али је ствар државе, њене стратегије, да ли ће како каже пословица, ’заклати вола за једну шницлу‘. РТБ Бор је ипак једно веома важно предузеће, не само за запошљавање, не само за индустрију Србије. То је потенцијал за следећих 50, 100 година, можда и више“, истиче саговорник Спутњика и подсећа да је та компанија за време СФРЈ била један од водећих произвођача бакра у Европи и имала производњу већу од 140.000 тона, а сада само трећину тога.
Савић указује да у наредном кораку Влада Србије од три приспеле понуде треба да изабере најбољу, а држава, како каже, очигледно инсистира на партнеру који ће уложити 350 милиона долара, преузети дугове и задржати око 5.000 запослених.
„А у ствари, једини прави критеријум јесте дугорочна перспектива развоја Бора, све друго је краткорочно. Имамо много искуства са приватизацијом. Обећају да ће задржати делатност и раднике и после неколико година доведу предузеће у тешку ситуацију“, истиче овај економиста, који сматра да понуде треба посматрати тако што ћемо се опредељивати према стратешком циљу, а то је да РТБ Бор ефикасно функционише, да се валоризују његови потенцијали.
„Тешко је сад било шта озбиљно рећи, 50:50 су шансе да дођемо до доброг решења или да се опет, као и у претходним случајевима, не деси ништа“, каже опрезно Савић.
А опрез није на одмет, с обзиром на дугу историју покушаја приватизације РТБ Бора, када је у два случаја све било завршено, уговор прецизиран и остало само да купац уплати паре, али од реализације опет није било ништа.
„Оно што ипак охрабрује и што је сада можда корак у добром правцу, јесте то што су, не знам за канадску компанију, али са руском и кинеском вођени прелиминарни разговори, пре него што је расписан тендер“, истиче саговорник Спутњика.
