Прва станица јој је била Грузија, чиме јасно ставља до знања читавом свету да је та земља за Немачку заиста поуздани партнер. Поред политичке конотације, важну компоненту посете чини и економска, са циљем да се трговинска сарадња продуби, али и војна, пре свега када је реч о НАТО-у, поготову ако се узме у обзир да је Немачка била против ступања Грузије у Алијансу.
Следећа земља на њеном пропутовању јесте Јерменија, у коју стиже данас, први пут након смене власти у тој земљи. Састаће се са новоизабраним премијером Николом Пашињаном, али и са председником Арменом Саркисјаном, са којим ће посетити Цицернакаберд — меморијални комплекс посвећен жртвама геноцида над Јерменима од стране Османског царства.
Ова посета је још интересантнија ако се узме у обзир да је управо Пашињан, након самита НАТО-а у јулу, жестоко критиковао Европску унију, жалећи се на чињеницу да је нејасан однос Брисела према Јеревану, упркос томе што је Јерменија далеко успешније кренула са спровођењем реформи и борбом против корупције, иако јој ЕУ није исплатила средства која су у ту сврху договорена још са претходном власти.
Према речима научног сарадника Руског института за стратешка истраживања Константина Тасица, ову посету треба разматрати у контексту општеевропске политике према том региону, будући да се Немачка позиционира као лидер Европске уније. Самим тим је главна тема састанака Меркелове свакако јачање билатералних односа са целокупним Јужним Кавказом.
Главна тема састанака, објашњава он, биће највероватније имплементација споразума о ширем партнерству, које је било потписано на пролеће прошле године, али и економска сарадња, пре свега о повећању немачких инвестиција у тој земљи. Поред тога, важно питање о којем би требало разговарати, јесте и либерализација визног режима.
Када је реч о НАТО-у, Тасиц тврди да је став Немачке по том питању нешто другачији, него што је то случај са Грузијом — иако Берлин подржава проевропски курс Јеревана, Немачка је ипак једна од оних држава која је против ширења НАТО-а у конфликтним зонама и регионима и у том смислу, тешко да би Јерменија добила подршку.
„Првенствено је реч о Грузији. Немачка свакако неће подржавати покушаје Тбилисија да ступи у Алијансу. А што се тиче Јерменије и Азербејџана, те две земље ни не показују било какву тежњу ка ступању у западни војни блок“, истиче.
Говорећи о Азербејџану, где ће Меркелова допутовати сутра, Тасиц тврди да ће, поред изградње гасног коридора, како би се гас испоручивао у Европу након 2020. године преко нових гасовода, једна од тема бити и заштита људских права, која је већ неко време камен спотицања на релацији Баку—Брисел.
Ту се, како каже, пре свега мисли на регион Нагорног Карабаха, иако Немачка у том питању не представља значајан фактор, нити игра улогу посредника. Њена улога је у том смислу да подржи Минску групу и да се залаже за мировно решење конфликта, за постизање компромиса и за активно залагање свих страна у оквиру постојећих преговарачких формата, заједно са осталим посредницима — Русијом, Француском и САД, сматра он.
Укратко, резимира Тасиц, у Азербејџану ће бити речи о гасу и људским правима, у Јерменији подршка проевропском курсу Пашињана, у Грузији је Меркелова подржала Владу, била је на линији разграничења, иако ништа није рекла о НАТО-у, али је поменула да је неопходно јачати везе и сарадњу са ЕУ, и то у оквиру Споразума о асоцијацији.
