Ходел, који учествује на Међународном конгресу слависта у Београду, у разговору за Танјуг наводи да опадање интересовања за учење страних језика није условљено ни економским ни политичким факторима, што је илустровао чињеницом да ни немачки језик више није толико заступљен у свету.
У Хамбургу, каже, имају потешкоћа да пронађу студенте чак и за француски језик, док у славистици то још увек није толико изражено због великог броја студената из дијаспоре словенских земаља.
Ходел сматра да су национални језици угрожени у смислу да неће више испуњавати све своје функције, као рецимо на међународном нивоу, али и у области науке.
„То није случај само са словенским језицима, већ са свим оним који не играју неку већу улогу какву имају шпански, енглески, кинески. Та тенденција се може видети у науци, где има све мање публикација на националним језицима, па је следећи корак да неће бити ни књижевности на тим језицима зато што недостаје тај научни слој“, приметио је Ходел, који се у својој докторској дисертацији бавио прозом Драгослава Михаиловића, а пре неколико година је комплетно превео поезију Момчила Настасијевића на немачки језик.
Он се слаже да је неопходно познавати енглески језик, али поручује да мора да се брине и о другим језицима, а један од модела би био и да свака земља подржава језике у свом комшилуку.
Држава, напомиње, може да помогне у чувању и неговању свог језика, као што то чини Француска кроз дигитализацију књига и дигиталну библиотеку, али упозорава да је врло јак процес који води угрожености националних језика.
„Да не говоримо о државама као што је, рецимо, Словенија, где ће ускоро вероватно доћи до тога да ће словеначки језик играти улогу само у одређеним областима“, скреће пажњу признати слависта.
На факултетима у Хамбургу и уопште у Немачкој, према његовим речима, смањује се заступљеност јужнословенских језика, али и чешког, јер је све мање заинтересованих студената.
Изучавају се руски, пољски, чешки и штокавски, а Ходел појашњава да нису поделили некадашњи српско-хрватски језик.
„Ми нисмо поделили штокавски језик, који је према мом мишљењу један језик. Прво из практичних разлога, јер бисмо смањили број студената. С друге стране, ако сте ви способни да читате дело хрватског аутора у оригиналу, не видим зашто истовремено не бисте могли да се бавите и српском и хрватском књижевношћу“, објаснио је професор Универзитета у Хамбургу и инострани члан Српске академије наука и уметности.
Један од најбољих познавалаца српске књижевности међу страним славистима много ради на пропагирању словенских култура и то — превођењем.
„Иако се наука мења и све више се укључују филм и дигиталну сфера, задатак јесте да се шире словенске културе и превођење је најбољи начин за то. Требало би то и да државе помогну финансијски и то не важи само за словенски свет, јер су сви језици у истој ситуацији“, нагласио је Ходел.
