Ово је први пут да је Дучић дао интервју за неку националну телевизију, а екипу „Прве“ је и спровео кроз базу „Бондстил“.
Како је рекао у разговору са Јованом Јоксимовић и Срђаном Предојевићем, Косово је „место из снова“ где су могли да га распореде.
„Да дођем на подручје одакле је моја породица и да могу да радим посао који радим у Америци. То за мене има како историјски тако и лични значај“, рекао је он.
„Већина Американаца никада није чула за Косово. Када човек погледа мапу и пронађе Косово, онда крене истраживање о Косову, његовој историји…“, рекао је Дучић.
Како је додао, на Косову је био 2010. године. Тада је био распоређен у Украјини и пратио је неке људе у посети украјинском контигенту КФОР-а, док су још били на Косову.
„Овога пута сам посетио разне цркве и манастире које први пут нисам имао прилику да обиђем. Сваке недеље посетим другу цркву или манастир. Обишао сам Љешић на северу, па онда манастир Соколица, био сам у Пећи, у Дечанима… Мислим да сам обишао петнаестак различитих цркава и наравно, сео сам да причам са народом, сликао се… Имао сам јако пријатне разговоре“, додао је Дучић.
Дучић је говорио о српском пореклу. Он је православац, његова супруга је Рускиња. Има троје деце и сви носе српска, односно руска имена, а неки чак тврде да је потомак Јована Дучића.
„Супруга ми је, са мајчине стране, из Црне Горе, а са очеве из Москве. Моја породица је са обе стране из Требиња. Из неких докумената које сам имао прилику да видим, са дедине стране постоји веза са Јованом Дучићем, неки су род, у сваком случају су из истог краја. Читао сам о њему, недавно сам добио једну Дучићеву књигу преведену на енглески и кренуо сам да је читам“, навео је Дучић.
Дучић наводи да мисли да су људи срећни када наиђу на њега.
„Сликамо се, драго ми је што можемо да попричамо и да их их једноставно уверим да јесам српског порекла, редовно се придржавам обичаја своје православне вере. Моја породица слави славу и покушавамо да негујемо обичаје које смо наследили од мојих бабе и деде“, рекао је он, додајући у разговору са новинарима да је у питању Свети Никола.
Породица му недостаје, а у Америку ће за неколико недеља, да искористи одуство. Код куће, у Сан Дијегу, после „Бондстила“, чекаће одлуку где ће даље бити распоређен.
Дучићев отац је био амерички маринац од 1950. до 1953. Деда, који је стигао у Америку када је почео Први светски рат, био је престар за војску.
Како каже и његова деца воле тај војнички сегмент живота, али нису срећни где им је отац.
„Ово је други пут у три године да сам распоређен у иностранству, што значи да сам одвојен од породице. Али што смо дуже одвојени, то је слађе кад се поново окупимо. Ћерка Наталија има 11 година, Лука има 10, а Иван 6 година“, рекао је он.
Како каже, када га неко пита да ли је српско-америчког порекла или је Американац, каже: „Ја сам Американац српског порекла, тако сам васпитан“.
Децу учи и српским и руским обичајима. Додаје да су скоро сви његови преци из области око Требиња. Дипломирао је нуклеарну физику, а спрема магистарску тезу из области проучавања свемира.
„Моја деца схватају важност и разумеју мој положај као команданта, да то носи одговорност и да морам да будем у иностранству. Зависно где будем распоређен идући пут, ако буде у Европи, ићи ћу са породицом да можемо да будемо заједно.