Неправилна исхрана, брза храна, слаткиши, газирани сокови, али и слаба физичка активност, главни су кривци за вишак килограма код деце у школском узрасту.
Истраживања Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ показала су да 43 одсто ђака сваког дана конзумира слаткише, при чему свако четврто дете једе слаткише више пута у току дана.
Навику да сваки дан поједе јабуку, крушку или неко друго воће има тек сваки пети ученик, али зато исто толико њих свакодневно пије газиране сокове.
Специјалиста хигијене из Института „Батут“ Јелена Кашанин каже да је за превенцију гојазности код деце школског узраста од великог значаја правилан распоред оброка у току дана. Она појашњава да деца ујутро, пре поласка у школу, треба да доручкују, а да у школу обавезно понесу ужину коју ће да поједу током школског одмора.
Ужина не треба да буде производ са високим садржајем масти и концентрисаних угљених хидрата који могу да доведу до гојазности, већ оброк богат воћем и житарицама.
„Важно је да ужина за време школског одмора не буде први оброк у току дана. Пре поласка у школу обавезан је доручак, а дете у школу може да понесе сендвич са салатом или младим сиром, парче кукурузне проје, орашасто воће“, казала је Кашанинова за Танјуг.
Она је појаснила да се најчешће заборавља да је током дана важно уносити довољно течности и да је заблуда да сокови или слатки газирани напици могу да замене воду.
„Брза храна или теста од белог брашна не треба да чине ужину у школи, јер у њима нема довољне количине витамина и минерала који су неопходни деци школског узраста. Треба избегавати слане и слатке грицкалице, као и сендвиче који садрже висококалоричне намазе и сухомеснате производе“, нагласила је Кашанинова.
Правилне навике у исхрани стичу се у породици, те уколико деца још у млађем школском узрасту учествују у одабиру и припреми ужине они ће временом развити правилне навике и касније, у вишим разредима, лакше се изборити са „модом“ куповине ужине, закључила је Кашанинова.
