Први писани трагови о производњи конопље датирају још од пре 5.000 година. Превасходно се гајила због влакана, а у античкој Кини од ње су прављени одећа, папир и конопци.
Готово сви значајни историјски документи и књиге, од прве Библије, старе географске мапе, заставе били су на папиру или платну од конопље.
На платну од конопље сликали су и Рембрант, Ван Гог и многи други познати сликари.
Широм света, а нарочито у Америци, прерада и узгајање индустријске конопље некада је био један од најуноснијих послова. Конопља је називана „усев од милијарду долара“, јер је у то време од једне жетве могла да донесе огроман приход.
Од 1631. до 1800. законско средство плаћања пореза у Америци била је испорука конопље, а гајили су је и амерички председници Џорџ Вашингтон, Томас Џеферсон и остали њихови наследници. Бенџамин Френклин је био власник једне од првих фабрика за прераду конопље у Америци.
Колико је конопља била важна, сведоче и тврдње појединих публициста да је и рат 1812. године вођен због конопље, јер је Наполеон желео да пресече извоз конопље из Русије у Енглеску.
Све до 20. века, била је најисплативији усев на тржишту.
И у Србији се масовно узгајала, па је овом биљком некада у Југославији било прекривено 50.000 хектара.
А онда се променило све…
По сваку цену истребити конопљу
Удружени заједничким интересима, средином тридесетих година прошлог века смишљена је једна од највећих светских завера. Амерички памучни лоби, хемијска индустрија, фармацеути, међународни банкари, нафтне корпорације, корумпирани политичари и медији започели су рат до истребљења конопље.
Конопља је свима засметала: произвођачима дрвне целулозе, пластике, нафташима због јефтиног биодизела од конопље, фармацеутима због продаје скупих лекова, и започела је медијска офанзива са намером да се производња ове биљке стави ван закона. Тенденциозно је апострофирана само једна врста конопље са високим нивоом THC-а, изабран је назив марихуана и у оркестрираној кампањи лобисти су изједначили марихуану и индустријску конопљу и убедили јавно мњење да је конопља опасна и да је хитно треба забранити. Већ крајем тридесетих година за гајење конопље уведена је петогодишња казна затвора или новчана од 2.000. долара.
Временом, индустријска конопља у потпуности је ишчезла са њива, упркос чињеници да од ове биљке која се гаји без икаквих пестицида и која чисти земљиште од радиоактивности и тешких метала, може да настане више од 20.000 производа.
Тихи повратак на светска тржишта
„Бивша Југославија је била једна од водећих произвођача индустријске конопље у Европи, у Војводини се гајила се на 40.000 хектара.
"Широм Војводине било је стотине кудељара које су је прерађивале, а данас не постоји ниједна“, истиче у разговору за Спутњик председница удружења прерађивача и произвођача алтернативних врста конопље Маја Тимотијевић.
Она истиче да од пре 15 година конопља полако почиње да се враћа на тржиште Европе, а у последњих годину дана и Америке и да у овом моменту само четири државе у САД забрањује индустријску конопљу.
„У Србији гајење никада није било забрањено. Иако су многи убеђени да јесте јер је изједначавају са марихуаном. А гајење индустријске конопље је толико контролисано да нико не може да гаји ону врсту која не одговара законској регулативи, а то значи да у биљци постоји мање од 0,3 одсто психоактивне супстанце THC.
Код нас се купује само сертификовано семе и добија се дозвола за гајење.
Конопља поново почиње да се гаји и на нашим њивама, па се тренутно узгаја на више од 400 хектара.
Међутим, законска регулатива у Србији је врло нејасна и стара. Препознаје конопљу само за гајење влакна и за семе за птице, а данас се у свету од ње чак производи биоразградива пластика, грађевински материјал…
Једна биљка створена за све…
„Гајење је јако исплативо, али Србија ограничава произвођаче. Дозвољено је гајити само три универзалне сорте. Ако би произвођачима било дозвољено бар још неколико сорти, које су на сортној листи ЕУ, могли би да остваре знатно веће приходе него сад. У Европи је иначе дозвољено гајење чак 46 сорти конопље“, каже Тимотијевићева.
Иначе, баш сваки део конопље може да се искористи, семе, цвет и стабло.
„Кажу да је Бог створио једну биљку за све и уверена сам да је то конопља, јер од ње можете и да се храните, лечите, да се обучете и да направите кућу… Око 80 одсто ствари које видимо око себе могу да се направе од конопље“.
Гајење индустријске конопље не захтева употребу пестицида и хербицида, то је еколошка биљка, биљка будућности. Не прска се, не нападају је инсекти, тако да намирнице и било који предмет који се прави од ње не садржи баш никакве штетне материје.
„Конопља поред свега тога чисти земљиште од загађења. Зато су у Чернобилу посејали огромне количине земљишта под конопљом јер чисти земљиште које је било изложено радиоактивном зрачењу. Исто тако, у околини рудника, где се складишти руда, чисти земљу од тешких метала“.
Од стабљике се добијају влакна, а од њих се праве тканине, папир, табле за изградњу кућа, облоге за изолацију итд.
Од семена се добија уље, а од прераде уља мноштво козметичких производа.
Уље индустријске конопље делотворно за аутоимуне болести
Користи се у фармацеутске сврхе јер се од цвета добија CBD уље које је богато канабидиолима који делују на имунолошки систем људи и животиња.
Од конопље се прави и биоразградива пластика и од ње може да се направи више од 20.000 производа.
И индустријска конопља може да се користи у медицинске сврхе, а најновија истраживања су показала да је она много богатија канабидиолима или CBD-ом од марихуане.
„Док за неке болести боље делује канабисовио уље, на много више болести, а поготово болести из аутоимуног система, много боље делује управо уље из индустријске конопље“, истиче Тимотијевићева.
Она наглашава да у Србији није ни дозвољена, али ни забрањена производња уља из индустријске конопље у медицинске сврхе, јер се у закону не спомиње CBD уље. Спомиње се само THC уље које је психоактивна супстанца, а ње у индустријској конопљи нема или је има у оквиру законске регулативе, мање од 0,3 одсто.
Узгој конопље доноси велики приход
„Једна држава у Америци која је пре две године дозволила гајење индустријске конопље остварила је више стотина милиона профита у буџет. Био би јако велики економски бенефит за Србију када би држава подржала гајење индустријске конопље. Пре свега требало би проширити сортне листе и дозволити прераду.“
Иако је то свуда у свету дозвољено, у Србији у овом тренутку не постоји регулатива која дозвољава да се конопља користи у исхрани, јер је Законом о безбедности хране прописано да у храни не сме да буде психоактивних супстанци.
А семе индустријске конопље је изузетно богато протеинима и то високо квалитетним протеинима који у себи садрже све есенцијалне масне киселине.
Семе индустријске конопље садржи птотеин едестин који је веома лако сварљив и омега масне киселине три и шест у идеалном односу. И по томе је јединствена на свету.
