Почетком октобра, на стотинак метара од четвртог реактора који је експлодирао, отворена је соларна електрана, преноси портал „Известија“. Званичници тврде да све више туриста долази у зону отуђења.
Соларна тарифа
Церемонија отварања соларне електране у Чернобиљу одржана је 5.октобра. Зграда се налази у непосредној близини саркофага који наткрива четврти реактор. Соларна електрана се састоји од 3,8 хиљада соларних панела лоцираних на површини од 1,8 хектара. Станица производи један мегават енергије, што је довољно да се струјом снабдева једно село или две хиљаде градских станова.
Монтажа конструкције је завршена у децембру прошле године. У јулу су први киловати постали део електроенергетске мреже Украјине. Пројекат је реализовао украјинско-немачки конзорцијум, а средства је донирао инвеститор из Немачке. Према подацима агенције „Ројтерс“, цена пројекта је износила око милион евра.
Директор заједничког подухвата „Солар Чернобиљ“ Јевгениј Варјагин истиче да су током монтаже узети у обзир сви захтеви радиолошке безбедности. „Овде нема земље, све је постављено на бетонској површини. Ово је индустријско подручје“, наглашава он.
Очекује се да ће се пројекат исплатити за седам година. Након несреће у нуклеарној електрани Чернобиљ у кијевској области, дошло је до дефицита електричне енергије. Данас та вредност износи око две хиљаде мегавата. Истовремено, у зони отуђења сада постоји две хиљаде хектара више напуштене земље, која се може искористити за развој „зелене“ енергије. Међутим, да би се у потпуности надоместио један блок који је експлодирао 1986. године, било би потребно да се изгради око хиљаду таквих соларних електрана.
Значајна препрека томе је и цена електричне енергије. У Украјини је на снази тзв. „зелена тарифа“, према којој Влада купује електричну енергију од комерцијалних структура и приватника произведену коришћењем обновљивих извора: сунца, ветра, биогорива, воде (мале хидроелектране). За објекте уведене од 2017. године цена износи пет гривни (0,15 евра) за киловат час, што је 10 пута скупље од тарифа нуклеарних електрана и три пута скупље од тарифа термоелектрана. Међутим, предузетници обећавају да ће појефтинити производњу.
Период распада
Постоји неколико разлога за изградњу соларних електрана. Стручњаци истичу да је ниво сунчевог зрачења на хоризонталној површини у Чернобиљу прилично висок. Количина дневне светлости је иста као на југу Немачке. Осим тога, поменута област производње енергије скоро да не захтева учешће човека. Такође је могуће употребити високонапонске далеководе преостале од нуклеарне електране и спојити их са соларном електраном. Задатак је олакшан и због присуства стручњака у оближњим насељеним местима.
Стручњаци објашњавају да се ситуација у зони отуђења постепено мења. Након несреће 1986. године, у атмосферу је емитовано на десетине тона радиоактивних супстанци, сва насељена места у кругу од 30 километара су била евакуисана. За време катастрофе радијација у Припјату је износила милион микро рендгена на сат, док се нормалном вредношћу, која не представља опасност по здравље човека, сматра вредност од 20 до 50 микро рендгена. Данас у зони отуђења дозиметри често показују ниво зрачења близак наведеном. У Припјату се те вредности крећу од 100 до 200 микро рендгена на сат. Ствар је у томе што је нуклеарно гориво избачено из реактора који је експлодирао садржало неколико стотина различитих радионуклида. До данас су се многе компоненте, на пример радиоактивни јод, распале и нестале. Остали су само изотопи који и интересују стручњаке за радијацију. Плутонијум и америцијум нису напустили зону ширу од 30 километара, стронцијум има радијус од 60 километара, док се цезијум раширио на огромним површинама. У сваком случају, све радиоактивне супстанце, неке брже, неке спорије, спустиле су се из атмосфере на земљу и почеле да се апсорбују. Радионуклиди у земљишту постепено продиру све дубље, напуштајући зону на којој се простире корење биљака. На тај начин се природа сама чисти од штетних честица.
Враћање природе
У таквим условима, одсуство човека у зони отуђења доприноси расту популације дивљих животиња. Због кратког животног века, они нису у стању да осете ефекте зрачења. Истраживања су показала да у чернобиљској зони има седам пута више вукова него у суседним незараженим местима, а примећен је и евроазијски рис. Популације ових предатора у летњем периоду прелазе и 100 јединки. Такође, у овој зони има много више јелена, око 1500, а исто толико јединки лоса. Појавило се много црних рода које воле да се селе далеко од људи. Мрки медвед је постао сензација, а примећен је у западном делу зоне. Ова врста предатора није виђена на тим просторима од 1980. године.
Број туриста такође расте. Чернобиљска нуклеарна електрана је дозволила приступ свим блоковима електричне станице, као и осматрачници са које се види саркофаг изнад реактора који је експлодирао 1986. године. Пре тога је већина унутрашњих просторија била затворена за посетиоце. Екскурзије су се организовале само по Припајту, где су живели радници електране и њихове породице.
Прошле године је 50.000 људи посетило зону отуђења, иако нико не гарантује апсолутну сигурност. У Чернобиљу је и даље велико загађење воде и земљишта, уочавају се радиоактивне тачке различитих величина. Потпуно очишћење ће се десити за неколико десетина година.
