Украјинска компанија МХП, у власништву тајкуна Јурија Косјука, „тешког“ 1,16 милијарди евра, на корак је до преузимања словеначког прехрамбеног гиганта „Перутнина Птуј“, која је власник и српског „Топика“ из Бачке Тополе, пишу Новости.
Иако су Украјинци већ објавили и званично да су пазарили ову компанију, чекају се реакције словеначке државе, али и регулаторног тела које се бави монополима. Украјинска групација предала је захтев за одобрењем и код српске Комисије за заштиту конкуренције.
Од „Перутнине“, која је у нашој земљи власник фабрике „Топико“, живи око 700 породица у Србији. Чак 70 одсто „Перутнинине“ производње у Србији чине локални добављачи. Доласком новог власника могуће је да ће се та политика променити, нарочито ако се зна да се пословни модел МХП групације базира искључиво на јефтиној производњи пилића у Украјини.
Проблем генетички модификоване хране у Украјини није најбоље регулисан, па сточна храна највећим делом потиче од ГМ зрна соје и кукуруза.
„Произвођачи су дужни да обавесте како је нешто и чиме храњено, али животиње које су јеле ГМ храну, а ми то као друга рука конзумирали, ни по којој регулативи ЕУ се не рачуна као ГМ производ“, каже професор Миша Димитријевић, генетичар са Пољопривредног факултета у Новом Саду.
„То би требало да се ставља на декларацију, али мислим да у многим земљама ЕУ није забрањено хранити животиње ГМ храном. Тешко је и да се контролише такво месо, да се открије шта је животиња јела, теоријски је могуће али то се не ради. Генерално, не можемо да знамо шта је животиња јела, а сумњам да ико то и контролише“, каже Димитријевић.
И док је произвођачима пилића у Србији главни адут то што је у Србији забрањен промет, продаја и све што има везе са ГМО, стручњаци објашњавају да је није искључено да добар део меса, које се увози у нашу земљу, потиче од животиња храњених ГМ сточном храном. А то је готово недоказиво.
„Према званичном годишњем извештају ове украјинске компаније, у 2017. цена производње по килограму пилећег меса износила је 1,07 евра, док ’Перутнину‘ тај исти килограм кошта три евра“, објашњава извор "Новости".
Само у прошлој години извоз украјинских пилића у ЕУ је порастао за 67 одсто. Иначе, ова украјинска компанија већ је имала аферу у ЕУ, где су је локални фармери оптуживали да злоупотребљава трговински споразум између Брисела и Кијева. Како су тврдили, европско тржиште било је преплављено украјинским пилићима, који су били упаковани под ознаком ЕУ.
„Привредно друштво МХП, са седиштем у Украјини, поднело је пријаву концентрације ради стицања контроле над друштвом ’Перутнина Птуј‘“, кажу у Комисији за заштиту конкуренције.
Поступак је у току и тек по његовом окончању, решење ће бити објављено.
