С обзиром да земља која има нерешен територијални проблем не може да уђе у НАТО, Грузија и Украјина би морале да реше проблеме Абхазије и Јужне Осетије, односно — Крима. То значи да би морале да поврате територијални интегритет, што је нереално очекивати, или да се одрекну „спорног“ дела територије, што ниједна од те две земље у догледно време неће учинити.
У сваком случају, и Кијев и Тбилиси желе да уђу у НАТО. Грузија је почела да сарађује са Алијансом још 1994. године, када је приступила програму „Партнерство за мир“, а у априлу 2008. на самиту НАТО-а у Букурешту је потврђено да би могла да постане члан те организације ако испуни њене стандарде за пријем.
Такође, улазак у НАТО је један од главних, стратешких циљева и Украјине након државног преврата у тој земљи, 2014. године, а обе земље — и Грузија и Украјина — редовно учествују у војним вежбама Алијансе.
Руски војни експерти подсећају да у Генералштабу Русије раде аналитичари који могу да предвиде развој ситуације у наредних 10-20, а можда чак и 50 година, те да ја Русија већ одавно сагледала сваки могући развој догађаја и да је спремна да одговори на сваку претњу.
„Претерана жеља Украјине и Грузије да се придруже НАТО-у није вест ни за међународну заједницу, ни за Русију. Руси на свим светским платформама константно говоре о томе да тежња НАТО-а да прошири своју инфраструктуру до наших граница само погоршава ситуацију и не води ка стабилности Европе. Према уставним документима Алијансе, улазак тих земаља у НАТО је немогућ, али руководство и Украјине и Грузије јако жели да заобиђе те препреке. Грузијски премијер је изјавио да ће Грузија 2021. бити чланица НАТО-а, а председник Украјине Петро Порошенко је више пута нагласио да је „граница пређена, да нема повратка“ и да се Украјина већ прилагођава стандардима НАТО-а у свим областима и да учествује у свим војним вежбама, готово као равноправна чланица“, рекао је за Спутњик руски војни аналитичар Андреј Кошкин.
Експерт истиче да Северноатлантској алијанси данас и није тако важно да ли ће потписати документе о формалном прикључивању Украјине и Грузије НАТО-у, с обзиром да су Американци још одавно на територији Грузије створили озбиљну војно-транспортну инфраструктуру, а да Украјина увелико учествује у НАТО маневрима и да се на њеној територији отварају разни центри за обуке.
„НАТО-у не одговара да себе оптерећује некаквим обавезама према Украјини, више му одговара да је веже којекаквим кредитима и схемама плаћања оружја. Другим речима, та земља није чланица НАТО-а, а при том Алијанса користи све њене ресурсе за стварање претњи Русији. То НАТО-у одговора. С друге стране, НАТО им само даје лажну наду: „Ви се трудите, а ми ћемо вас прикључити Алијанси“. То су празна обећања, с обзиром на то да су Грузија и Украјина ионако у потпуности заложиле своју слободу и ресурсе Северноатлантској алијанси. У томе је трик“, додао је Кошкин.
Руски експерти су сагласни да приче о уласку Украјине и Грузије у НАТО, пре свега, носе „психолошки карактер“. С друге стране, таквом политиком оне не јачају своју безбедност, већ је напротив — угрожавају.
Кошкин сматра да у случају било каквог инцидента НАТО не би реаговао и не би заштитио те земље, јер нису чланице Алијансе.
Експерт такође оцењује да Русија адекватно реагује, у складу са ситуацијом.
„Ми не можемо а да не реагујемо на јачање претњи на нашим границама, јер не смемо да доведемо у питање безбедност нашег становништва. Нема никакве сумње да је Русија још од времена агресије Грузије и њених сталних напада за време Сакашвилијеве администрације јачала систем противваздушне одбране, као и системе радио-локационе заштите. Постоје планови о осигуравању безбедности тог региона, који подразумевају савремене тактичко-техничке карактеристике оружја, што омогућава решавање проблема на савремен и ефикасан начин“, закључио је Кошкин.
Подсетимо, директор департмана за европску сарадњу Министарства иностраних послова Русије Андреј Келин изјавио је да ће ступање Украјине и Грузије у НАТО приморати Русију на јачање одбране и изградњу одбрамбеног појаса у близини треће руске престонице — Сочија.
Према његовим речима, Москва ће морати да троши огромне ресурсе како би спречила могуће акције потенцијалног противника и мораће да „на граници са Украјином изгради одбрамбени ешалон“.
У исто време, Келин сматра да је мало вероватно да ће Украјина и Грузија ступити у НАТО у блиској будућности.
Руски председник Владимир Путин је раније позвао Грузију и Украјину да се замисле о последицама у случају њиховог уласка у НАТО. Како је навео, такви агресивни кораци ће добити сразмеран одговор.
