Резолуција се од 2005. усваја сваке године, а последњих неколико пута САД и Украјина су гласале против ње.
Представница САД је у обраћању Генералној скупштини УН изјавила да је „нацизам најгори непријатељ“ и да су „амерички војници проливали крв у борби против њега на туђој земљи“, али је позвала остале земље да гласају против резолуције, пошто САД сматрају да је њен нацрт „политичка контроверза“.
Она је додала да резолуција предлаже „кажњавање због слободе говора“.
Аутори нацрта резолуције су били Алжир, Ангола, Јерменија, Бангладеш, Белорусија, Бенин, Боливија, Буркина Фасо, Бурунди, Венецуела, Вијетнам, Гвајана, Гвинеја, Зимбабве, Казахстан, Кина, Конго, Северна Кореја, Обала Слоноваче, Куба, Лаос, Мали, Мјанмар, Нигер, Нигерија, Никарагва, Пакистан, Русија, Сирија, Судан, Таџикистан, Того, Уганда, Узбекистан, Централноафричка Република, Еритреја, Етиопија, Јужноафричка Република и Јужни Судан.
Заменик директора Одељења за хуманитарну сарадњу при Министарству иностраних послова Русије Григориј Лукјанцев је објаснио да се документ не бави одјецима прошлости него савременим испољавањем расизма, које је постало изазов за целу међународну заједницу.
Дипломата је навео да се сада у многим деловима света уочава обнављање покрета, група и партија, које пропагирају расистичке и екстремистичке идеје, прикривајући се слободом изражавања мишљења.
Према његовим речима, екстремистичке групације инспирацију често проналазе у идеологији и пракси против којих су се у годинама Другог светског рата бориле земље антихитлеровске коалиције.