На градилишту петље Матешево, гдје се граде два моста, Тара 1 и Тара 2, примјетно је да је извођач радова, кинеска компанија ЦРБЦ, у потпуности девастирао ријечни ток, док је корито Таре на појединим дјеловима измјештено.
С обзиром на то да је Тара због кристално чисте воде (која се може пити цијелом дужином рјечног тока), као и због изузетног богатства биљним и животињским врстама, од којих су многе ендемске, позната као „суза Европе“, у црногорској јавности се отворила полемика да ли актуелна изградња ауто-пута води као трајној девастацији Таре.
И док из Владе тврде да је нормално да „градња инфраструктурних пројеката током саме изградње оставља одређене ожиљке, веће или мање, на природу“, али и да је, што се Владе Црне Горе тиче, коначан одговор — „и Тара и ауто-пут, и ’суза Европе‘ и пут до Европе“, у цивилном сектору упозоравају да ће, уколико се овако настави, „’суза Европе‘ нестати под ударом грађевинских машина на ауто-путу“.
Невладина организација МАНС, која је покренула читав случај, тврди да је, према документима у које је имала увид, „Влада Црне Горе знала да ријека Тара може бити угрожена изградњом ауто-пута, јер су је експерти упозоравали на то“, али да су, упркос томе, „државне институције дозволиле девастацију корита Таре“.
Колико су ставови о овом питању на релацији црногорска влада — НВО сектор непомирљиви, говори детаљ да ће коначну пресуду ко је у праву на крају донијети Унеско, чији ће извјештај у вези са дешавањима на ријеци Тари бити презентован почетком децембра.
Такође, на округлом столу под називом „Утицај изградње ауто-пута на ријеку Тару“ у организацији МАНС-а, а на који је, између осталих, био позван и Министар за одрживи развој и туризам Павле Радуловић, министар се није одазвао, већ је, као реакцију на округли сто, истовремено сазвао сопствену конференцију за штампу.
„Одлучили смо да не идемо на тај догађај. Такве манифестације не доприносе ни благовременом ни истинитом информисању“, казао је министар Радуловић, додајући да се „прашина око Таре подигла пред долазак представника Унеска“.
Са друге стране, на дискусији на којој су, поред извршне директорице МАНС-а Вање Ћаловић Марковић, учествовали и бројни биолози, еколози, универзитетски професори и челници НВО организација које у фокусу имају очување животне средине, оцијењено је да би због девастације и измјештања корита Таре, та ријека могла бити скинута са Унескове листе.
Професор Владимир Пешић са Природно-математичког факултета (ПМФ) казао је да је тим ПМФ-а урадио студију која је показала да је бројност фауне дна Таре, које је директно изложено утицају, пала на испод 50 јединки по метру квадратном, док је прошле године она износила око хиљаду, а претпрошле до двије хиљаде јединки.
Он је упозорио да ће процес реколонизације биљних и животињских врста бити веома дуг — можда и двадесетак година.
Извршна директорка „Грин хоума“ Наташа Ковачевић рекла је да је план регулације (измјештања корита Таре на појединим дјеловима тока) најпроблематичнији, те да он представља „школски примјер како да избјегнете све законе који су везани за животну средину и управљање водама“.
Она је истакла да ријека која је текла стотинама година треба сама да формира свој ток и да га мијења.
Изврши директор Еколошког покрета „Озон“ Александар Перовић нагласио је да грађани нису имали шансу да се изјасне да ли желе да се изградњом ауто-пута угрози идеја еколошке државе.
На скупу је посебно наглашено да држава читав посао изградње ауто-пута држи под велом тајне, те да јавност није у прилици да сазна готово ништа о стварним дешавањима на Тари, а чула су се и мишљења да би један од кључних захтјева требало да буде и оставка министра Радуловића, као и апели упућени опозицији да се више ангажује, јер је „НВО сектор прилично исцрпљен“.
Такође, приказани су сателитски и видео-снимци као доказ да је корито ријеке Таре у току извођења радова на ауто-путу заиста вјештачки измјештано и преусмјеравано са своје природне путање.
Чини се да је читаву ствар додатно забиберио министар одрживог развоја и туризма Павле Радуловић на својој конференцији за штампу, објашњењем да није у питању измјештање корита, већ да је само ријеч о „манипулацији терминима“.
„Морамо направити разлику између грађевинских термина и термина код очувања животне средине. Према термину очувања животне средине, измјештање корита би значило да смо га ми узели и пренијели негдје друго. За грађевинца, измјештање је све што треба да се помјери са мјеста А на мјесто Б, макар то било и један центиметар. Тако се овдје не ради о измјештању, већ о регулисању водотока“, казао је Радуловић.
Тако је у мору видео-записа, сателитских снимака, експертских мишљења као и синтаксичких и семантичких финеса, сваком грађанину преостало да сам извуче закључак шта се заиста дешава са Таром.
