Одлука о КиМ требало би да буде донета без уцењивања Београда, на основама и уз поштовање Резолуције 1244, која фиксира територијалну лојалност Косова Србији, поручио је Чепурин.
Припремајући се за посету руског председника Владимира Путина Србији, амбасадор каже да ће ово бити трећи сусрет лидера двеју земаља за десет месеци што, како објашњава, потврђује да они имају о много чему да разговарају, али такође сведочи и о нивоу поверења које постоји између председника Путина и српског председника Вучића.
Сусрет двојице лидера подразумеваће потписивање великог броја билатералних споразума, од којих ће неки обезбедити основе за покретање сарадње у области атомске енергије.
Чепурин додаје да ће питање Косова бити незаобилазна тема разговора, уз напомену да став Русије по овом питању остаје непромењен и да она инсистира на томе да било који договор о будућим односима треба да буде базиран на Резолуцији 1244 Уједињених нација.
На питање како напредују припреме за долазак председника Путина у јануару, Чепурин каже да и Русија и Србија придају велики значај предстојећој посети руског председника Београду.
Како је рекао, није тајна да се овај догађај веома темељно припрема, а превасходно се ради на садржају састанка.
„Припремају се бројни документи за потписивање. Заменик генералног директора компаније ’Росатом‘, Н.Н. Спаски, недавно је био у Београду и разговарао са председником Вучићем о перспективној области сарадње — коришћењу атомске енергије у мирнодопске сврхе, превасходно у области медицине“, рекао је Чепурин.
Он је додао да појављују добре перспективе за сарадњу и у области напредних технологија (са гигантима попут „Ростека“, „Росатома“, „Роскомоса“, „Јандекса“, „Касперског“ итд.), у енергетском сектору („Гаспромњефт“ и „Пауер машинс“), гасном сектору („Гаспром“), агрикултури, транспортној инфраструктури („Рашн реилвејс“) и другим областима.
Коментаришући учесталост сусрета Србије и Русије на највишем нивоу, амбасадор је рекао да то сведочи о степену поверење које постоји између двојице лидера.
„Као друго, то значи да имају о чему да разговарају. Русија и Србија су чврсто посвећене развоју билатералних односа који ће задовољити интересе наших земаља и народа. Ово ће бити трећи сусрет наших лидера за десет месеци, након што су се они у Москви састали 9. маја и 2. октобра ове године“, навео је руски амбасадор.
Одговарајући на питање да ли су већ познате теме разговора који ће се одржати у Београду 2019, Чепурин је рекао да није тешко погодити да ће распон тема бити врло широк.
„Пре свега ово је билатерална тема: политичка, економска и културна. Размена мишљења на тему ситуације на Балкану је такође важна. Обавезна тема је, наравно, решавање косовског питања, где су наша виђења врло блиска“, рекао је Чепурин.
На коментар новинара да је амбасадор више пута поновио да је споразум који је прихватљив за Србију прихватљив и за Русију и на питање да ли то подразумева и поделу, Чепурин је рекао:
„Русија ће подржати одлуку коју Србија сматра прихватљивом за себе. Ако је Београд задовољан разграничењем са косовским Албанцима, не видим разлога за примедбе од стране Москве. Овде су важне две ствари. Одлука треба да буде донета без уцењивања Београда, на основама и уз поштовање Резолуције 1244, која фиксира територијалну лојалност Косова Србији. Друго, таква одлука, ако буде донесена, треба да буде учвршћена усвајањем нове резолуције Савета безбедности УН. Она такође треба да буде примењена. Можемо видети да су напори Европске уније пропали, јер Приштина потпуно игнорише привремене договоре који су постигнути у оквиру бриселског процеса, укључујући успостављање Заједнице српских општина. Сада је Приштина покренула питања оружаних снага, тарифа“, објаснио је Чепурин.
Амбасадор је додао да нема видљивог напретка у повратку српских избеглица, а Српска православна црква је изложена новим нападима.
„Специјални суд никада није почео са радом на Косову. А шта је са истрагом убиства Оливера Ивановића коју воде Косовари? Све ово не доприноси оптимизму“, истакао је Чепурин.
Он је подвукао да признавање „суверенитета“ Косова од стране појединих земаља не мења међународни правни статус покрајине.
„Неопходно је тражити решење унутар правног оквира, а то је резолуција 1244“, објаснио је амбасадор РФ у Београду.
На питање како гледа на стратешки приступ Србије ка чланству у ЕУ и повећању сарадње са НАТО-ом у оквиру програма Партнерство за мир, Чепурин каже да није могуће наћи нити један званичан документ у којем се Москва противи евроинтеграцијама Србије или да је уопште против евроинтеграција као таквих.
„У исто време, и то је врло важно, Београд не би требало да буде подвргнут ултиматумима и да се од њега тражи да раскине партнерство са Русијом. Ако погледамо примере самих земаља чланица ЕУ, можете видети негативне последице таквих непромишљених и контрапродуктивних потеза. Када је реч о НАТО-у, ми одавно упозоравамо на негативне последице ширења тог блока ка истоку. Међутим, српске власти се чврсто придржавају принципа војне неутралности. Београд не жели чланство у НАТО-у, нити да се придружи антируским санкцијама, и западне земље треба да поштују такву позицију“, навео је Чепурин у разговору за „Корд магазин“.
