Десница се десила и Шпанији. На изборима за Парламент Андалузије крајње десна партија Вокс освојила је скоро 11 одсто гласова, односно 12 мандата од укупно 109. И она је, као и остале десне партије последњих година у Европи, узлетела пре свега, на таласу великог незадовољства грађана решавањем мигрантске кризе.
„Изузетно су антимигрантски оријентисани. Андалузија је регион који је на удару мигрантске руте. Велики број грађана је незадовољан, због тога што тамошња власт не може да им гарантује безбедност на улицама“, био је први коментар Рајка Петровића на ове промене, сарадник Института за европске студије.
С обзиром на распоред осталих гласова на изборима, 12 мандата би Воксу могло одмах да омогући улазак у десну Владу те шпанске покрајине. Конзервативна Народна партија и странка десног центра Сијудадос, без Вокса, не би могле да формирају власт. То неће моћи ни социјалисти, странка актуелног шпанског премијера Педра Санчеза, потпомогнута левичарским Подемосом. Социјалисти су освојили мање места него на претходним покрајинским изборима.
Наравно, Вокс је већ саопштио да би радо у Владу са десничарима, али не и социјалистима, јер би то било изневеравање поверења 395.000 грађана који су их подржали.
Већ та изборна рачуница у најмногољуднијој покрајини у Шпанији, која броји више од седам милиона становника, баца довољно светла на политичку позорницу Шпаније.
„Први пут је једна крајње десна партија, екстремна десна партија, како је они називају, ушла у неки од шпанских парламената после пуних 36 година. До скоро су једино Шпанија и Португалија биле земље у којима крајње десне партије нису успеле да уђу у Парламент и поред овог новог таласа десних партија у ЕУ, који траје већ претходних неколико година. Многи аналитичари су сматрали да се у Шпанији то не може десити, с обзиром на то да је још свеже сећање на наслеђе из доба франкизма“, напомиње саговорник Спутњика.
Добар познавалац политичке сцене на Иберијском полуострву подсећа да је партија Вокс настала још 2014. године, али да упркос узлету деснице у Европи, у Шпанији нису били мишљења да је временска дистанца од 43 године од смрти генерала Франка и његове диктатуре довољна за улазак крајње деснице у Парламент. А Вокс, како каже Петровић, управо доживљавају као екстремну десну партију.
„У Шпанији је то дочекано са великим страхом, великим неповерењем у будућност шпанске демократије и свих вредности за које су се они борили након слома Франковог режима. У Севиљи, Алмерији и Малаги, као највећим андалузијским градовима, одржани су протести које је крајње лева партија Подемос организовала против партије Вокс, сматрајући да за њих просто не може да има места у шпанском друштву, да их треба протерати из Андалузије“, каже Петровић.
Међутим, он напомиње да су избори у Андалузији изузетно важни, не само због тога што је реч о најмногољуднијој шпанској покрајини. Реч је, како напомиње, о првој провери воље грађана у неком региону, након што је 1. јуна ове године изгласано неповерење конзервативној Влади Маријана Рахоја у Мадриду и формирана Влада социјалиста на челу са Педром Санчезом.
Петровић сматра да је дефинитивно дошло до слома бипартизма у Шпанији и да ће двема до сада доминантним партијама бити немогуће да формирају неку стабилну коалицију без Подемоса који је на крајњој левици или Вокса на крајњој десници. То ће, како објашњава, имати велике последице по саме политичке прилике у Шпанији, јер је премијер Санчез у неком наредном периоду хтео да распише ванредне парламентарне изборе на нивоу целе Шпаније.
„С обзиром на раст популарности Вокса и пад популарности који на овим изборима бележи Санчезова социјалистичка партија, људи који познају прилике на шпанској политичкој сцени, тврде да ће он ипак избећи да распише те изборе. А то само додатно даје ветар у леђа евроскептичним десним политичким партијама широм ЕУ за изборе за Европски парламент (ЕП) наредне године“, истиче саговорник Спутњика.
Он је, како каже, готово сигуран да ће Вокс бити једна од партија која ће имати своје представнике у новом сазиву ЕП. За изборни успех у Андалузији су већ добили честитке лидера неких десних европских партија, попут Марин ле Пен.
Петровић објашњава да је програм Вокса врло сличан Алтернативи за Немачку или партији Марин ле Пен. Залажу се за хришћанску демократију, економски либерализам, евроскептични су, монархисти су, залажу се за очување традиционалних вредности, антиисламски су оријентисани.
„Вокс је занимљив због тога што та партија подржава Србију у борби за очување Косова и Метохије као њеног саставног дела и не позивају се само на то што и они у Шпанији имају сличне проблеме са Каталонијом, већ баш због тога што сматрају да је Србија хришћанска, европска земља која треба да буде у том фронту против исламизације Европе“, указао је саговорник Спутњика.
По мишљењу Петровића, Вокс је партија која има велики потенцијал, између осталог и због тога што је њен лидер Сантјаго Абаскал, пореклом Баск, чији је отац такође био политички ангажован и на удару баскијске сепаратистичке организације ЕТА док је она функционисала. Он је због тога, иако је Баск, за многе Шпанце симбол борбе за јединство и очување нације, напомиње он.
